Izrudarena i treća pobeda – Crno-beli “rudari” jači od sudija i domaćeg Bajerna!

Partizan Mozzart Bet nije u Minhenu pobedio samo Bajern rezultatom 86:84. Pobedio je minus 13, umor, skraćenu rotaciju i sudijski kriterijum koji je domaćinu doneo 28, a gostima samo 14 slobodnih bacanja. Ovaj izveštaj sa utakmice zato ne treba otvarati pričom o 11 poena crno-belih u trećoj četvrtini, već naklonom ekipi koja je u poslednjoj ubacila 29 i odbila da prihvati poraz koji je delovao gotovo izvestan. Karlik Džons je preuzeo odgovornost, Tonje Džekiri održao Partizan u životu, a ceo tim izgurao pobedu za savršenih 3:0 u Evroligi.

I sve to bez kapitena Vanje Marinkovića, Dereka Vilisa i Lamara Stivensa. Kada se zna da su crno-beli u Minhen stigli sa ozbiljno okrnjenom rotacijom, postaje još jasnije koliko su igrači morali da izvuku iz sebe. Nisu igrali savršeno. Igrali su iscrpljeno, tvrdoglavo i zajedno — baš onako kako se Partizanov dres mora nositi kada košarka prestane da bude lepa.

Za proteste je zviždaljka radila, za Karlikove prodore nije

Može se govoriti bez teorija zavere i opet biti sasvim direktan: sudijski kriterijum u Minhenu bio je sramotno neujednačen.

Karlik Džons je tokom cele večeri napadao obruč, ulazio među visoke igrače Bajerna i primao kontakte, ali je prvi faul na takvom prodoru dočekao tek u 38. minutu. Za to vreme domaćin je odlazio na liniju slobodnih bacanja gotovo po navici. Konačan odnos bio je 28:14 za Bajern.

Nije svaka razlika u penalima dokaz lošeg suđenja. Ova jeste ozbiljna optužnica protiv kriterijuma, jer se poklopila sa onim što se gledalo na parketu. Na proteste Partizanove klupe pištaljka se brzo oglašavala i delile su se tehničke greške. Kada bi Karlik završio na parketu posle prodora, iste te brzine nije bilo.

Niko ne može pošteno da tvrdi šta je bila namera sudija. Može, međutim, da kaže kakva je bila posledica: Bajern je dobijao lakše poene sa penala, dok je Partizan morao da pogađa preko kontakta i da pritom čuva živce. Crno-beli su ipak ostali uspravni. To ovu pobedu čini većom, a sudijsko izdanje još gorim.

Vašingtonov teatar završio je na prvom obruču

Dvejn Vašington je postigao 20 poena. Njegov napadački talenat nikada nije bio sporan, kao što nije sporno ni njegovo pravo da protiv bivšeg kluba igra punom snagom. Partizan od bivših igrača ne treba da očekuje popust. Vašington je prethodne dve sezone proveo među crno-belima i dobro je znao protiv koga igra i ko se nalazi na tribinama.

Ali jedno je igrati motivisano, a drugo posle pogodaka birati provokacije prema navijačima kluba čiji si dres donedavno nosio. To nije takmičarska vatra. To je jeftin teatar koji izgleda dobro samo dok lopta ulazi.

Partizanovi igrači nisu odgovorili gestovima. Odgovorili su serijom, odbranom i preokretom. Vašington je na kraju dobio loptu za pobedu Bajerna, baš onako kako je verovatno želeo. Njegov šut završio je na prvom obruču. Kada tokom cele večeri tražiš glavnu ulogu, moraš da prihvatiš i poslednju scenu. Ko voli reč karma, teško da je mogao da dobije uredniji scenario.

Ovim igračima se večeras ne traži dlaka u jajetu

Treća četvrtina bila je loša. Partizanov napad se ugasio, Bajern je stigao do 13 poena prednosti, a umor je postao vidljiv. Sve to treba analizirati, ali ne i koristiti da se umanji ono što je ova ekipa uradila.

Džekiri je sa 17 poena i pet skokova nosio crno-bele kada se utakmica lomila protiv njih. Karlik je završio sa 16 poena i pet asistencija, iako je tokom treće deonice delovao potpuno izbačeno iz ritma. Luka Vildoza je pogodio važan prodor, a zatim pomogao da Bajern izgubi loptu u završnici. Ostali su pritiskali, krali posede i kupovali još jednu priliku svom timu. 3

Džekiri je posle utakmice najbolje opisao hijerarhiju ovog tima: „Mi idemo tamo gde ide Karlik.“

Karlik jeste pokazao pravac, ali nije sam poneo Partizan do cilja. Džekiri ga je održao u igri, Vildoza doneo mir, Pajola energiju, a ostatak ekipe odbio da se raspadne kada su protiv njih radili rezultat, umor i kriterijum.

Skor 3:0 nije trofej i ne rešava sve Partizanove probleme. Ali igračima koji su u Minhenu odbili da padnu mora se odati puno priznanje. Ovo nije bila pobeda lepote, već kičme. A kada savladaš Bajern, minus 13, odnos bacanja 28:14 i poslednji šut raspoloženog bivšeg igrača, onda to više nije samo rezultat. To je karakter.