Ugledni britanski „Gardijan” na listu 60 najtalentovanijih igrača na svetu rođenih na prelazu dva veka uvrstio je iArmina Đerleka: Partizanovog bisera neslućenog potencijala – kadrog da tehničkom perfekcijom i lucidnim potezima poput „jo-joa” odskače od vršnjaka, vispreno prezentujući i među seniorima smisao za igru, s naznakom da može da izraste u dirigenta crno-belog orkestra.
– Pročitao sam negde šta su napisali Englezi, hvala im, to mi samo daje podstrek i govori da sam na pravom putu– mudro zbori 17-godišnji Armin Đerlek, stručnjaci se slažu – fini štof za svečano odelo na najvećim svetskim fudbalskim pistama.
Talentovani Sandžaklija je prvu utakmicu pod komandom MiroslavaĐukića upisao u nedelju protiv poljskog Gornjika, skrenuvši pažnju na sebe bravurama u drugom poluvremenu.
– Presrećan sam zbog debija, ne smem ni da pomislim kako bih se tek osećao još da sam iz izgledne prilike postigao i gol…
Fudbal piše romane: sedam godina ranije, 28. januara 2011, po ciči zimi pojavio se na prvom treningu Pazar juniorsa:
– Sam?! Napolju minus 16, nigde nikoga, deda i ja. Ništa od jurenja za „bubamarom”, ostali su došli tek kasnije.
Prvim učiteljima je već tad postalo jasno – mora da uspe!
– Želeo sam samo da igram fudbal, nisam razmišljao da postanem profesionalac. Eto, sad sam prvotimac Partizana, uz Ilića, Stojkovića, Tošića…
U Humsku je, ipak, došao zaobilaznicom, u glavnom gradu prvo „iznajmivši sobu” s pogledom na Omladinski stadion.
– Tražio me je i Hamburg, smatrao sam da je OFK Beograd najbolji za moj razvoj.
Kako se bližio „seniorski barut”, na Staroj Karaburmi postajalo je sve manje romantično. Ponovo, zagrizli su večiti!
– Od početka, znajući da ću da napustim OFK Beograd, čekao sam poziv Partizana. Em, što sam navijač Parnog valjka, em, što sam znao da klub živi od i za mlade igrače.
I – desilo se, kako to obično biva – uz prinešenu žrtvu.
– Šest meseci nisam igrao utakmice, samostalno sam trenirao, čekajući da stavim paraf. Kad se to dogodilo, Đukić me je poveo na letnje pripreme, realno – bio je to moj maksimum. Vratio sam se u formu u omladincima, hvala vršnjacima za sjajnu jesen.
Đerlek je nastavio nisku Pazaraca poviše Autokomande, koračajući stopama Bajra Župića, Adema LJajića…
– U gradu na Jošanici svi navijaju za Novi Pazar, pored gradskog mezimca – vole i Partizan. Nadam se da će zbog mene još više.
Armin po poziciji u timu i vragolijama, nekako, najviše podseća na Adema LJajića.
– LJajić je majstor s loptom, kažu da imamo dosta sličnosti. Voleo bi da zaigramo zajedno.
U Humskoj upija savete vrsnih tehničara: Saše Ilića, NebojšeKosovića, Marka Jankovića…
– Slušam reči podrške i – da igram što više unapred. Karakterišu me dobar pregled igre, pas, dribling, „jedan na jedan”, prekid… Nisam loš ni u defanzivi, ali bih trebalo da popravim i fiziku.
Ne razmišlja da što pre napusti Srbiju:
– Voleo bih da s Partizanom osvojim duplu krunu i zaigram u Evropi. Gol Zvezdi? San svakog igrača koji obuče crno-beli dres!
Dakle, neka čeka Barselona?
– Uvek sam bio za to da početak seniorskog fudbala bude u Super ligi…
Armin Đerlek – Partizanov „ptić” o kojem će se tek čuti!
