Na meču protiv FMP-a, Aleksandar Aranitović, bek Partizana, prvi put posle 31. januara 2016, bio u protokolu.
Avgust. Kopaonik. Pripreme reprezetnacije za Evropsko prvenstvo u Istanbulu. Baš u to vreme kreće priča i prelasku Aleksandra Aranitovića iz Zvezde u Partizan. Da li će ili ipak neće…
– Tog dečka pratimo već tri godine. Baš šteta zbog tih povreda – kaže Jovica Antonić, asistent Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu reprezentacije. Čovek koji tokom sezone, kada selektor zbog klupskih obaveza nije tu, prati domaće igrače. Kandidate za reprezentaciju.
Među njima bi već sada sigurno bio i Aleksandar Aranitović. Nije, ne jer to ne zaslužuje, ili jer njegov razvoj od supertalentovanog klinca nije išao dobrim putem. Već zbog povrede. One, za sportiste, najteže – kidanja prednjih ukrštenih ligamenata. Pa još obnovljene.
I zato je bilo beskrajno dobro videti mladog Beograđanina u protokolu za zvanični meč, na zagrevanju, na klupi. Ne mari što nije dobio ni minut u toj utakmici protiv FMP-a. Dobiće u nekoj narednoj. I više od minuta. Ali je samo njegovo pojavljivanje pred navijačima Partizana, bilo dobar signal.
Posle koliko vremena? Ni Aranitović nije znao tačno da kaže.
– Ne znam ni ja sam. Malo više od godinu i po.
Proverili smo… Ta utakmica sa Cedevitom, kada se prvi put povredio, igrala se 31. januara 2016. Toliko dugo ga nije bilo na terenu.
– Stvarno mi mnogo znači što sam bio u sastavu. Ima vremena za igru, samo treba da budem strpljiv i to je to.
Baš kao što je rekao Miroslav Nikolić, trener crno-belih, posle utakmice sa FMP-om, lekari su konačno dali zeleno svetlo.
– Sve je super sa kolenom sada. Krenuo sam i igru sa kontaktom. Već dve-tri sedmice sam u punom trenažnom procesu. Igram i pet na pet… Baš sve. Spreman sam. Jedva čekam.
Iako se strpljenju naučio, priznaje da je malo, od želje da zaigra, „trepereo“ na klupi, tokom utakmice sa FMP-om.
– Naravno. Ali to je i normalno, jer dugo nisam igrao. Ali, moram da budem strpljiv i igra će doći – kaže mladi bek.
Ipak…
– Hteo sam ja da igram još na početku priprema. Ali, kondicioni trener i doktori su mi rekli da nigde ne žurim, da je bolje da ojačam koleno još više, koliko god mogu. Sada je došlo vreme.
I Partizan očigledno ima dovoljno strpljenja za njega.
– Naravno, i to mi mnogo znači – kaže mladi bek. – Svakom igraču mnogo znači kada ga klub čeka i ima razumevanja za njega i njegove probleme.
Posebna stavka u celoj priči je to što ga je Partizan doveo dok je on još bio u procesu rehabilitacije.
– Posle ovakvih povreda, za samopouzdanje igrača je „vrh“ kada vas traži tako veliki klub kakav je Partizan. To me je još dodatno diglo iz te povrede.
Sada kad je sve prošlo, Aranitovića smo pitali kako je bilo dok je trajalo. Šta se sve dešavalo u njegovoj glavi? Posebno kada je obnovio povredu. Kaže, imao je dobre savetodavce.
– Moj brat, Petar, je komunicirao sa Draganom Milosavljevićem i Davisom Bertansom koji su i sami doživeli istu povredu. Obojica su mi rekla da je u celom oporavku najvažnija glava. Da ostanem miran. To mi je mnogo pomoglo, svi ti njihovi saveti. Bio sam strpljiv, radio sam ono što su mi govorili. Sada je sve, hvala bogu, dobro.
O činjenici da je sa samo 18 godina dva puta morao isto da prolazi, Aranitović kaže:
– Prvi put je sve bilo novo i nije bilo toliko strašno. Drugi put sam znao šta me sve čeka, pa je bilo malo teže. Ali, kao što sam već rekao, najbitnija je glava. Trudio sam se da razmišljam pozitivno.
Od danas Partizan na mini turneji
Novu sezonu u Evrokupu, svoju tek drugu, Partizan otvara sutra (20, Sportklub 1) u Berlinu. Put Nemačke crno-beli kreću danas, sat vremena posle podneva.
Posle utakmice protiv Albe, četa Miroslava Nikolića se neće vraćati u Beograd, već će produžiti do Zadra, gde je u subotu očekuje duel sa Dalmatincima u četvrtom kolu ABA lige.
Nova sezona Evrokupa kreće večeras (19,30), iz Ulma. Tu će nemački prvoligaš ugostiti turski Tofaš. I to je jedini meč koji se igra danas. Svi ostali na programu su sutra.
