Apel za spas Partizana ogolio ono što uprava nije objasnila

Saopštenje uprave FK Partizan da će podneti ostavke ako klub ne izbori plasman u Ligu konferencije na prvi pogled može da zvuči kao preuzimanje odgovornosti. Problem je što u ovakvom trenutku to više liči na odloženo povlačenje nego na vođenje kluba. Upravo tu je grupa bivših igrača okupljena oko Apela za spas Partizana pogodila suštinu: nije sporno samo šta je uprava rekla, nego šta mesecima nije objasnila. A to je mnogo važnije od samog tona jednog saopštenja.

Piše: Volimpartizan.rs

Ukratko

• Bivši igrači ne napadaju samo odluku uprave, već logiku po kojoj sudbina kluba zavisi od jednog evropskog ishoda.
• Najteže pitanje iz njihovog saopštenja glasi: gde je konkretan plan oporavka Partizana?
• Kada uprava govori o ostavci pre nego o rešenjima, klub već izgleda kao da kasni za sopstvenim problemima.

Saopštenje koje zvuči kao odstupnica, ne kao vođstvo

Mnogi su potez uprave pozdravili kao konkretno preuzimanje odgovornosti. Takvo čitanje nije nemoguće, ali je previše blagonaklono prema trenutku u kojem se Partizan nalazi. Odgovornost se ne svodi samo na to da neko ode ako rezultat izostane. Odgovornost počinje mnogo ranije: u načinu na koji se klub vodi, kako komunicira, šta planira i da li navijači, članovi i ljudi iz kluba uopšte znaju kuda Partizan ide.

Zato reakcija Apela nije samo oštra, nego i logična. Kada bivši igrači pitaju da li su rukovodioci postali svesni da su “obmanuli sve one koji su im dali poverenje”, to nije tvrdnja koju treba automatski pretvoriti u činjenicu. Ali jeste ozbiljno političko-sportsko pitanje unutar kluba: ako si pre dva meseca tvrdio da si pravo rešenje, a sada sopstveni mandat vezuješ za jedan evropski uslov, onda je sasvim legitimno da te pitaju šta se promenilo.

I upravo tu Partizan upada u stari problem. Nije problem samo loš rezultat ako do njega dođe. Problem je kada klub deluje kao da nema okvir koji je veći od jednog dvomeča. Ozbiljno rukovodstvo ne sme da komunicira tako da sudbina cele priče stane u jedno “ako”. Može evropski rezultat da bude važan, čak presudan za finansije i mir u kući, ali ne može da bude zamena za strategiju.

Najjače pitanje Apela nije uvreda, nego plan

Najvredniji deo saopštenja Apela nije u najoštrijim formulacijama, nego u onom delu gde traži konkretan plan oporavka Partizana. Bivši igrači tvrde da javnosti, navijačima, članovima kluba i delegatima Skupštine nikada nije predstavljen jasan plan sa rokovima, ciljevima i načinom izlaska iz krize.

To je mesto na kojem kritika prestaje da bude samo emotivna i postaje suštinska.

Partizan može da preživi lošu utakmicu. Može da preživi i promašen prelazni rok, iako ga skupo plaća. Teže preživljava maglu. Kada klub stalno govori da plan postoji, a niko van uskog kruga ne zna kako taj plan izgleda, navijači s pravom postaju sumnjičavi. U Partizanu se odavno previše često traži poverenje unapred, a premalo nudi dokaz unazad.

Tu nema potrebe za velikim rečima. Dovoljna je prosta opservacija: ako je plan dobar, mora biti objašnjiv. Ne svaki detalj javno, naravno, ali smer, ciljevi i logika poteza moraju da se vide. U suprotnom, svaka naredna izjava zvuči kao krpljenje utiska, ne kao vođenje kluba.

Zato je jaka rečenica iz saopštenja Apela da ozbiljno rukovodstvo mora imati dugoročan plan koji se ne zasniva na “ako”, već na “kada”. To jeste retorički pojačano, ali nosi zdravu suštinu. Partizan ne može da funkcioniše kao da mu identitet, finansijska stabilizacija, sportska politika i odgovornost zavise od jednog uslova iz jednog saopštenja.

Skupština ne može da ostane izvan priče

Drugi važan sloj ovog reagovanja jeste prozivka Skupštine FK Partizan. I tu treba biti oprezan: deo formulacija iz saopštenja, posebno onaj o “rodbinskom, kumovskom, prijateljskom i interesnom ključu”, jeste vrlo težak i ne može se bez dodatnih dokaza preuzimati kao činjenica. Ali osnovna poenta stoji i bez toga.

Ako je Skupština najviši organ kluba i ako je dala legitimitet aktuelnom rukovodstvu, onda nema pravo da se ponaša kao publika. To je možda i najvažnija političko-organizaciona poruka cele priče: Partizanu nisu problem samo ljudi koji vode klub nego i mehanizmi koji omogućavaju da odgovornost uvek završi razvodnjena između svih i ničija bude do kraja.

Teško je ne primetiti obrazac. U Partizanu se često traži jedinstvo onda kada treba ućutkati kritiku, a mnogo ređe kada treba otvoriti pitanja o tome ko odlučuje, po kom kriterijumu i sa kojim ciljem. Apel za spas Partizana ovde ne traži podelu, makar tako tvrdi u svom saopštenju, već pokušava da vrati fokus na odgovornost. I to je tema koju nijedan navijač ne bi smeo olako da odbaci samo zato što mu se ne dopada ton.

Partizanu je potrebna uprava koja vodi, ne uprava koja uslovljava

Najveći problem ovog trenutka nije samo u tome što je uprava vezala ostavku za evropski plasman. Veći problem je poruka koja iz toga izlazi: kao da Partizan trenutno nema aktivno rukovodstvo koje vodi proces, nego rukovodstvo koje čeka presudu rezultata. A između vođenja i čekanja je ogromna razlika.

Vođenje znači da postoji jasan sportski plan, jasan finansijski okvir, jasan način komunikacije i spremnost da se odluke objasne pre nego što ih poraz ogoli. Čekanje znači da se sudbina kluba stavlja na jednu utakmicu, jedan dvomeč ili jedan talas raspoloženja.

Zato ova reakcija bivših igrača jeste važna, čak i ako nekome zvuči pregrubo. Nije svaka oštra rečenica automatski i neodgovorna. Nekada je grublji ton samo posledica toga što su blaže rečenice predugo ignorisane. Navijači Partizana umeju da prepoznaju kada klub trpi pritisak spolja, ali umeju i da osete kada unutar kuće nema dovoljno reda, plana i samopouzdanja.

Partizanu danas najmanje treba uprava koja unapred piše uslov za sopstveni odlazak. Potrebna mu je uprava koja zna zašto je tu, šta radi i kako će klub izgledati i posle sledeće evropske utakmice, kakav god bio njen rezultat. Ako to ne može da objasni, onda je Apel za spas Partizana pogodio mnogo dublje od jednog saopštenja. Pogodio je prazninu tamo gde bi morao da stoji plan.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11