Vratio se u startnu petorku, više ne stoji samo u ćošku čeka loptu, već ga ima na svakom delu terena… I to se vidi.
– Poslednja dva meseca i nisu bila baš sjajna za mene, tako da mi svaki dobar potez znači– priznao je bek Partizana NIS posle pobede nad Igokeom, a pred dolazak Bešiktaša.
Od onih 11 trojki koliko su crno-beli ubacili u drugom poluvremenu utakmice protiv tima iz Laktaša, Andrić je pogodio dve. Bili su mu to jedini poeni na tom meču, ali njemu znače mnogo.
– Ulazim polako u ritam, srećan sam zbog dobrih partija, a opet znam da mogu mnogo bolje. Još nisam na svom maksimumu. Trudiću se da igram i treniram još bolje, pa ćemo videti.
Kao da mu je bilo neprijatno da priča o sebi, Andrić je želeo da naglasi:
PODRŠKA SE ZASLUŽUJE IGROM
Iako je poseta na utakmicama Partizana i dalje manja od one na koju su crno-beli navikli, atmosfera protiv Igokee je bila daleko bolja od nekih prethodnih utakmica.
U svakom slučaju, podrška je bila jača, sa tribina se nisu čuli negativni komentari i sva ona „gunđanja“ sa nekih ranijih mečeva.
Ta konstatacija izmamila je osmeh na lice Andrića.
– Naravno da nam prija podrška sa navijača, ali i njima sigurno prija naša igra iz drugog poluvremena. Publici se sviđa kada se rastrčimo, igramo brze kontranapade… Sve to je i navijače diglo i kod njih probudilo dobre emocije. Nadam se da će toga biti još.
– Najvažnije je da mi kao tim izgledamo dobro na terenu, na svakoj utakmici sve bolje.
Crno-beli su ove sezone navikli da igraju triler završnice. Igokeu su pobedili sa 23 razlike, pitanje pobednika rešili mnogo pre kraja.
– Da, bilo je malo čudno – dodao je Andrićuz široki osmeh, da bih se nekoliko trenutaka kasnije uozbiljio. Jer…
– Pošto znamo da smo skloni oscilacijama, do kraja smo igrali kako da je pola koša. Mogli smo da odahnemo tek na minut i po pre kraja, kada je već bilo 25 razlike. Do tada je bila tenzija, u smislu samo da nam se ne ponove neke prethodne utakmice i loše završnice.
Da li je slađe pobediti 23 ili dva razlike, upitan je Andrić.
– Bolje je ovako, ali nije bilo nimalo lako. Mučili smo se dugo, prvo poluvreme je bilo stvarno loše, posle je bilo psihološki teško da se vratimo iz katastrofalne igre i promašenih silnih otvorenih šuteva, gde su momci iz Igokee nastavili da nam puštaju šut. Teško je bilo kasnije sve to pogoditi – rekao je Andrić, pa gotovo uz uzdah zaključio:
– Dobri smo.
