Almami Moreira: „Partizan je moj klub, najveću sreću donele su pobede nad Zvezdom“

Bila je 2007. godina i Partizan je bio na novom početku. U fotelju sportskog direktora seo je Ivan Tomić, tek završio igračku karijeru, a sa njim rame uz rame i Gordan Petrić. Malo ko je slutio da će upravo taj dvojac potpisati jedan od najboljih prelaznih rokova u istoriji kluba. U Humskoj su tada stigli Lamin Dijara, napadač kojeg se plašila i Crvena zvezda, zatim Antonelo Žuka, vezista koji je derbi odigrao sa zamotanom rukom i postigao gol, dok je zadržan najveći biser kluba – Stevan Jovetić, uprkos velikom interesovanju Kelna.

Ipak, pravi pečat stavio je dolazak Almamija Moreire, kreativnog veziste iz Gvineje Bisao, igrača koji je uskoro postao sinonim za „desetku“ u crno-belom dresu. Njegove partije, golovi i potezi na derbijima doneli su mu status ljubimca navijača i nadimak – Doktor Mo.

Za četiri godine u Partizanu osvojio je četiri titule, tri Kupa Srbije i u derbijima upisao skor od pet pobeda, dva remija i samo jednog poraza. Otišao je 2011. godine, ali u srcima Grobara ostao zauvek.

🎙️ „Partizan mora da veruje mladima“
„Mora se dati šansa mladim igračima, ali ne na jednu ili dve utakmice, već na pet ili šest. Klub kao što je Partizan ne može da se osloni isključivo na momke od 20 godina, ali oni moraju da dobiju priliku i da osete poverenje. U moje vreme igrao sam sa Jovetićem i Ivanom Obradovićem, imao sam ulogu savetnika. Partizan je sredina gde se uvek traže pobede i trofeji, tako je oduvek i tako će zauvek biti“, priča Moreira.

🎙️ Derbi kao iskustvo života
Debitovao je na večitom derbiju 29. septembra 2007. godine – i odmah postigao gol.
„Utakmica kao nijedna druga. Igrao sam derbije u karijeri, ali ništa se ne može porediti sa Partizanom i Zvezdom. Nedelju dana pre meča osećao sam pritisak, ali i adrenalin. Kad postignete gol u derbiju – to je osećaj koji ne može da se objasni, to mora da se doživi.“

🎙️ Kleova bomba – prelomna tačka
Sezona 2008/09 bila je teška. Klub bez uprave, minus na tabeli, crveni karton Kneževiću… ali onda – Kleo na Marakani.
„Svi su mislili da ćemo izgubiti. A mi, i sa igračem manje, pronašli smo snagu. Kleo je dao gol, a nama je to bio kiseonik. Prelomna tačka sezone, tada smo znali da je titula naša.“

🎙️ Gol u 90+7 i sukob sa Gajem
Moreira je odigrao osam derbija, dao tri gola i upisao asistenciju. Posebno pamti pogodak u 97. minutu, ali i nepotreban sukob sa Ibrahimom Gajem.
„Glupa i nepotrebna situacija. Hteo sam da mu se izvinim, on me odgurnuo i na kraju obojica crveni. Na sreću, brzo smo izgladili sve nesporazume.“

🎙️ Najlepši i najteži trenuci
„Prva titula sa Jokanovićem – to je bilo neverovatno. On je bio trener zbog kojeg bih igrao i sa slomljenom nogom. Ali najteži trenutak bio je kada mi je klub saopštio da više ne računa na mene. Nisam želeo da odem, a niko mi nije rekao pravu istinu. To je bio loš momenat u mojoj karijeri.“

🎙️ Partizan osam godina bez titule? Nemoguće!
„Tužno je čuti da Partizan osam godina nije prvak. To je neverovatno. Mora da postoji odgovornost. Potrebno je dati poverenje mladima i vratiti atmosferu. Teško je gledati prazan jug na derbijima – navijači i igrači moraju biti zajedno.“

🎙️ „Partizan je moj klub“
Kasnije je igrao i protiv Partizana, u dresu Vojvodine, kada su Grobari razvili transparent „Mo, welcome home“.
„Kako igrati protiv kluba koji voliš? To mi je bilo jedno od najtežih iskustava u karijeri.“

Danas, njegov sin Dijego pravi prve korake u profesionalnom fudbalu. Moreira ne krije san:
„Priča stalno o Partizanu. Kaže mi da bi voleo da obuče crno-beli dres. Ako se to desi, biću najsrećniji čovek na svetu.“

Čitav intervju možete pročitati na sledećem linku: Mozzart sport

SAMO PARTIZAN. Samo Volimpartizan.rs 🖤