Svakodnevno smo u kontaktu sa sadašnjim a i bivšim sportistima iz crno-bele porodice.Danas smo se ,,čuli” sa jednim od junaka iz zagrebačke noći-Aleksandrom Rašićem i upitali ga čega se seća sa te utakmice.
-Prvo nisam mogao da verujem šta se događa..vodili smo celu utakmicu i da izgubimo na takav način?
Pogledao na semafor i video da ima vremena za šut…krenuo sam da izvedem loptu i razmišljao sam da li da je dodam Robertsu koji je bio bliže njihovom košu,negde oko polovine terena ili Kecmanu koji je bio na našem penalu i skroz slobodan…na terenu je bio haos,njihova cela klupa je bila u terenu!Kada je sudija dao znak da mogu da izvedem…Kecman je želeo taj šut,kao da je znao da će da ga ubaci…jednostavno,nije mi dao izbora nego da je njemu dodam…ostalo je istorija.
-Nikada nisam video Duleta Vujoševića da se toliko raduje kao tada u Zagrebu 🙂
Mislim da su svi poludeli posle tog neverovatnog koša preko celog terena.
-Posle te neverovatne pobede i slavlja na terenu nastavili smo da slavimo i u svlačionici…sigurno nismo izašli napolje više od sat i po vremena!Kad smo se malo smirili počeli smo da “vraćamo film” i sa nevericom da komentarišemo šta se dogodilo na terenu.Nismo mogli da verujemo na koji način smo dobili utakmicu…posle toga je bilo relativno mirno u autobusu na putu do Beograda.Kada smo stigli onda je nastalo ludilo ha-ha-ha-ha dalje se ne secam ha-ha-ha-ha.
