Partizanovoj muci nema kraja… Tek što se ekipa stabilizovala i počela da pobeđuje, stigli su novi problemi. Najpre rastanak sa šefom struke, potom i poraz u Subotici.
Crno-bela sumorna zbilja nametnula je i Partizan kao glavnu temu gostovanja kapitena Aleksandra Jovanovića kod Nebojše Viškovića i Gojka Andrijaševića.
Ispijajući „grku vodu“, kao 42. gost već čuvenog fudbalskog kafića, čuvar mreže velikana iz Humske osvrnuo se na iznenađujući odlazak Sava Miloševića.
„Ono što sam lično znao – klub nije hteo da smeni trenera. Ne ulazim u dešavanja između njih… Probao sam da razgovaram sa Savom, da sačeka do kraja jesenjeg dela sezone. Nisam uspeo, kao kapiten mogao sam to da probam. Priča u redu, ali nisam uspeo Savu da nagovorim da promeni odluku. Momenat nije bio dobar, ekipa je beležila dobre rezultate, jednostavno, smena nije bila rešenje… Nisam uspeo. Kasnije sam saznao da je to između njih i za mene – kraj“, otkrio je Aleksandar Jovanović.
Nije se lako pomirio vođa Partizanovog tima sa promenom na klupi.
„Znao sam dokle mogu da idem i da u tom trenutku nije bilo dobro da Savo ode. Zato sam i pričao sa šefom, ali i video da je odluka već doneta. Saopštio sam to, kasnije i Savo, igračima. Potom je došao i Peđa Mijatović, razgovarao sa nama, petoricom iskusnijih fudbalera, da premostimo naredni period.“
Čudna je i ovih dana situacija u Humskoj:
„Posao je preuzeo MarkoJovanović, za sada, dobro radi posao. Pomažemo šefu koliko možemo da izguramo sezonu najbolje, ostala su dva kola. Fokus je najpre bio da izgubimo što manje bodova do kraja, ne volim to da kažem, utakmice moraju da se dobijaju. Partizan pogotovo! Pred nama je šest bodova, maksimalan foku ostaje na dve pobede.“
Menjaju se treneri, „ubijaju“ legende, Partizan luta između čekića i nakovnja aktuelnog trenutka.
„Ne volim kad se menja dosta, pristalica sam sistema i strpljenja. I to je jedna stvar, a na drugoj Partizan i rezultati po svaku cenu. Gde god sam radio, u Španiji, Danskoj, na Kipru, svugde je postojao sistem, spreman da donese rezultate u nekom vremenu… Kod nas nije tako, pritisci velikog kluba često su ubistveni.“
Možda je vreme da se posla lati stranac, hladan Nemac, poput AleksanderaCornigera, s kojim je Jovanović osvojio titulu na Kipru?
„Ako situacija nije dobra, mnogo je bitno imati čoveka iznutra upućenog u dešavanja. Strast je sjajna stvar, pod uslovom da je kanališemo na najbolji način. Mnogo je bitno da su pomoćnici dobri i umeju da balansiraju na pravi način“, zaključio je između ostalog Aleksandar Jovanović, čija mišljenja o žrebu i iskustvima u Španiji, Kipru, Danskoj, beogradskoj Banjici i niškom Čairu bacaju novo svetlo na impresivnu karijeru i potvrdu – mudra glava pobeđuje i u fudbalu!
