Aleksandar Brković: Partizanu malo fali da dostigne Vojvodinu

Intervju: Reflektor

Postoje ljudi kojima godine ništa ne znače. Tim osobama iskustvo nije isto što i godine. Nekima se za svega nekoliko godina nakupilo toliko stručnog i životnog iskustva da ih već smatramo seniorima u svom poslu. Volfgang Amadeus Mocart je počeo da komponuje sa šest godina.

Sagovornik magazina Reflektor je upravo jedan od takvih. On je bio najmlađi osvajač duple krune u Srbiji, najmlađi trener učesnik rukometne Lige šampiona, najmlađi trener u istoriji Partizana. Na kraju, kako sam reče „mnogo titula najmlađeg“ je dosad zavredeo u karijeri.

Na klupi Partizana sedeo je od 2010.godine. U dva navrata osvojio je titulu šampiona Srbije (2010/2011 i 2011/2012), uzeo je sa „crno-belima“ i dva Kupa (2011/2012 i 2012/2013), a isto toliko puta imao je čast da osvoji domaći Superkup (2011.i 2012.godine).

Naravno da je reč o Aleksandru Brkoviću.

Najpre da Vam zahvalimo što ste izdvojili vreme da odradite intervju za naš magazin i da Vam čestitamo na izboru za selektora kadetske reprezentacije Srbije.

Hvala.

Da počnemo nečim aktuelnim. Dosta je rukometa na TV-u u poslednje vreme. Prvo Svetsko prvenstvo u Egiptu sa zaista spektakularnom završnicom, pa prenosi domaćeg šampionata na RTS-u i RTV-u, pa SEHA liga na nacionalnom javnom servisu. Da li stičete utisak da je ovako dobra zastupljenost rukometa dobra osnova za popularizaciju?

Zaista je rukomet lepo zastupljen na TV, svakako ne kao fudbal i košarka, ali za veću popularnost ipak su najvažniji dobri rezultati seniorskih reprezentacija. Osnova je dobra, nema šta.

Kada smo već spomenuli ova silna takmičenja, da li vidite argumente i za i protiv SEHA lige?

Argumenata za ima mnogo, ali je liga svedena na takmičenje dva do tri kluba koja zaista žele da osvoje trofej, dok ostali samo koriste utakmice za razigravanje pojedinih igrača ili da samo ispune formu igranja. Sve je više ekipa koje moraju da igraju i domaće takmičenje paralelno što ranije nije bio slučaj. Ja, svakako, dižem obe ruke za SEHA-u.

Šta nedostaje srpskim klubovima da dostignu nivo Vardara, Vesprema, Zagreba, pa i Pelistera, jer ipak oni su tu favoriti?

Prvo finansije, pa onda godine kontinuiranog finansiranja. Za tri do četiri godine konstantnog ulaganja možemo očekivati neki solidan rezultat.

Partizan je ove sezone, čini se najozbiljnije u prethodnih nekoliko, pojurio SEHA ligu. Kakve su šanse jednog ovakvog kluba u tom takmičenju?

Sa ovim timom šanse su nam kao i u prethodnom učešću, dakle male. Svaki bod bi bio uspeh.

Kako ocenjujete sezonu našeg Partizana iako je nezahvalno sada pričati o tome kada faktički sve zavisi od poslednjeg kola plej-ofa prvenstva Srbije?

Odlična sezona, za svaku pohvalu. Izvučen je skoro pa maksimum bez obzira na poslednje kolo, jer sve osim našeg drugog mesta bi bilo veliko iznenađenje. Dolazak gospodina Perkunića u klub je nešto najbolje što nam se desilo u poslednjih, ne znam koliko godina. Kiks je jedino ispadanje iz Kupa od realno slabijeg Obilića, ali nije smak sveta.

Željka Perkunića volimo i mi, navijači.

Pa Željko jedan je od nas, prosto.

Raduje li Vas što su nosioci igre u Partizanu sada faktički sve mladi igrači, osim Ivana Dimitrijevića?

Naravno, to i jeste koncept RK Partizan, ali za to nešto više ipak je potrebno još starijih igrača.

Šta mislite ko od sadašnjih igrača može da dogura najdalje, tj da napravi dobru karijeru?

Stefan Petrić, bez dvoumljenja. Ako bude dobro radio i mimoiđu ga povrede biće čudo. Veliko je interesovanje za njega već sada, a mogu da zamislim šta će tek biti.

Može li ovaj Partizan da se uporedi sa onim Vašim, onim od pre deset godina, kada ste isto forsirali mlade igrače i još osvajali duple krune u domaćim okvirima i izborili učešće u Ligi šampiona?

Pa, bez želje da ikoga uvredim, mislim da ne. Ono je bila ekipa pravljena za osvajanje svih trofeja i za neku pobedu u Ligi šampiona. Kvalitet domaće lige tada i sada nikako nije za poređenje. Mi smo tada na Svetskom prvenstvu u Španiji imali četiri reprezentativca u dresu Srbije, to je sada ipak malo teže, ali je put na kome smo dosta dobar.

Bili ste, ako se ne varamo, najmlađi trener u istoriji Partizana? Ko su Vam tada bili uzori i imate li ih i dalje iako je već veliki deo bogate karijere iza Vas?

Da, mislim da sam i dalje, imam tih nekoliko titula najmlađeg na koje sam jako ponosan, posebno zato što sam krenuo iz mini rukometa i nisam preskočio nijednu stepenicu. Sead Hasanefendić mi je bio i ostao neko koga ću uvek poštovati.

Šta se desilo 2014. godine, zašto se Partizanu desio onakav raspad koji je kulminirao Vašim odlaskom sa mesta šefa stručnog štaba?

Pa prestali smo skoro pa da funkcionišemo. Ostali smo bez sponzora, otišlo nam je 13 igrača na leto 2013. godine, retko ko je hteo da dođe, a nismo želeli da lažemo igrače i obećavamo im nešto što ne možemo da ispunimo. Kulminacija loših rezultata se dogodila u domaćem plej ofu, ja na to nisam mogao da utičem i logično je bilo da se povučem.

Stiče se utisak da ste jedno vreme rukometni disident, barem u domaćim granicama? Da li nas utisak vara? Ako nas ne vara, šta je razlog tome?

Ispalo je tako, neke stvari nisam mogao da prećutim, morao sam da reagujem i zbog sebe i zbog kluba iako sam znao da će mi se to obiti o glavu. Sada ću Vam reći nešto što samo par ljudi zna, ja sam hteo da se povučem još septembra 2013. jer sam mislio da će moj ostanak otežati položaj kluba, ali Aleksandar Blagojević mi nije dao, stao je na moju stranu i rekao da je Partizan iznad toga i takvih ljudi. Otišao sam nekoliko meseci kasnije da bih možda nekoga razmrdao, jer kao što rekoh nisam više mogao da pomognem.

Sa kojim igračima iz te generacije Partizana ste u kontaktu i danas?

Najviše sam u kontaktu sa saradnicima iz stručnog štaba, a što se tiče igrača javljaju se mnogi, a najviše Ivan Dimitrijević i Mijajlo Marsenića.

Da li planirate da uskoro preuzmete neki klub?

Imao sam neke ponude iz Srbije i okruženja, ali ću neki naredni period biti profesionalno angažovan u Rukometnom savezu Srbije tako da će klupski posao sačekati još neko vreme.

Generalno, uočavate li neke razlike između “old school” trenera i ovih iz mlađe generacije?

Gde ja tu pripadam?

Je li ovde sredina zlatna ili nije zlatna?

Ja bih rekao da je zlatna. Po godinama sam kao mlad, ali već imam neko iskustvo. Svakako je razlika i u radu i u psihologiji, jer su se i generacije promenile i taj autokratski pristup više ne pije vodu. Trenažni proces se takođe promenio kao i sama igra pa ako ne pratiš neke trendove automatski kaskaš za drugima.

S prethodnim pitanjem o trenerima u vezi, koliko je teška i nezahvalna pozicija aktuelnog trenera Partizana Nenada Maksića?

Veoma nezahvalna posebno u smislu da se nabila takva tenzija da bi trebalo da osvojimo titulu, a realno smo upitni i za drugo mesto pa je Maksa sad prvi put u situaciji da nešto “mora” da radi i da je pod pritiskom nekog rezultata, a u takvoj situaciji nikada nije lako. Ali to nosi titula prvog trenera Partizana. Privilegiju, ali i pritisak. U svakom slučaju pravi čovek na pravom mestu.

Šta mislite o Vojvodini, šta fali drugima da budu konkurentni i, što da ne, ubrzo je skinu sa trona u Srbiji?

Pa Vojvodina je jedan jako stabilan i odlično organizovan klub. Ne znam za druge, ali sam siguran da Partizanu malo fali da se prvo ujednači, a onda i prestigne Vojvodinu. Malo finansija i još malo sistema, to bi bilo dovoljno, ubeđen sam u to.

Smete li da prognozirate ko ove sezone osvaja Ligu šampiona?

Nezahvalno je prognozirati,voleo bih finale Nant-Olborg, ali mislim da je vreme za Pari Sen Žermen da osvoji titulu. I to protiv Nanta u finalu.

Pošto se Partizan voli i u Makedoniji, šta mislite koliko legendarni Kiril Lazarov može sa tom reprezentacijom i, uopšte, kao trener i da li je rukomet razvijeniji, kao i sama makedonska liga?

Pozdrav za veliku navijačku podršku Partizanu iz Makedonije pod jedan, a pod dva Kire je legenda našeg sporta, još igra i biće zanimljivo videti u kom smeru će se kretati njegov trenerski posao. U ovom trenutku kada silazi sa scene jedna generacija makedonskih rukometaša, jedino Kiretov autoritet može da “preživi” godine koje dolaze. Makedonija ima jače klubove pa je samim tim i liga bolja, klubovi koji ispadaju iz lige plaćaju neke igrače kao Partizan i Vojvodina, a više nego šampion BiH. Prednost Srbije je bolji rad u mlađim kategorijama i veća baza.

Da li bi mogao Kire Lazarov da bude MVP fajnal-fora?

Ne verujem da će Kire biti MVP zbog vremena provedenog na terenu, ali verujem da može da bude igrač koji će da odluči utakmice.

Možda i najteža tri pitanja ostavili smo za kraj. Kakav je Vaš stav prema promenama u RSS-u od pre šest meseci? Da li i Vi vidite novu energiju i entuzijazam ili je to samo jak marketing dosad?

Pa mnogo sam bolje poznavao prethodne rukovodioce nego ove sada i sa te strane sam mnogo više bio upućen nego do pre par meseci. Ali ako Vam kažem da mi je ovo rukovodstvo poklonilo apsolutno poverenje, ne mogu da se otmem utisku jednog zadovoljstva da nešto što sam radio pre nije ostalo nezabeleženo i od ljudi koje ne poznajem privatno tako dobro pa sada prvi put za sve ove godine postajem profesionalac u Rukometnom savezu Srbije gde osim trenerskog posla, sa kolegom Željkom Radojevićem, koji je iz Partizana prešao u Savez da bude rukovodilac sportskog sektora, ću raditi i na unapređenju svega što je u vezi sa rukometnim sportom, a ispod je seniorskih reprezentacija kako u ženskom tako i u muškom rukometu. Tako da u celu tu viziju novog rukovodstva dajem sebe 200%. Takođe je jako dobro i značajno što je prethodni predsednik Božidar Đurković ostao na poziciji u EHFu i moći će puno da pomogne ljudima iz RSS.

Želimo Vam u to ime mnogo sreće na zahtevnom poslu u RSS-u! U kakvim ste odnosima sa aktuelnom upravom Partizana i šta mislite o njihovom radu?

Sale Blagojević je neko ko me izmislio u Partizanu, dao mi vetar u leđa i apsolutnu podršku i mi smo sve ove godine u čestom kontaktu i dok sam bio napolju kao i sada kada sam tu. Vasilije Đokić – Đokoni je neko koji me gajio još od kada sam bio dete-igrač, a gospodina Perkunića sam upoznao početkom ove sezone i imam visoko mišljenje o njemu tako da mogu da kažem da smo svi mi i dalje jedna homogena porodica. Partizan dobro, tj.odlično radi s obzirom na okolnosti.

Poslednje pitanje je klasično navijačko i naša velika želja. Kada navijači Partizana mogu da očekuju veliki povratak njihovog Aleksandra Brkovića na klupu voljenog im kluba?

Na to pitanje je prost odgovor iako liči na frazu, onoga momenta kada Partizan tj. ako Partizan pozove dolazim. Nema puno filozofije.

Aco hvala Vam još jednom što ste izdvojili vreme za razgovor za naš magazin.

Ja znam samo iskreno. Hvala vama.

Intervju preuzet sa portala: Relektor-magazin.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *