Čak i kad se 2003. Parni valjak zaleteo na Real Madrid morao je da vodi računa o ravnoteži tima. Jeste te novembarske večeri pre 16 godina vozio jednako brzo kao Galatikosi, stvorio dovoljno šansi da Florentinu Perezu bude neprijatno u loži, oduševio navijače iako nije pobedio (0:0), ali je nominalno imao na terenu petoricu u odbrambenoj liniji i dva zadnja vezna pride.
Pričao je posle beogradskog meča Albert Nađ je kako se “Dejvid Bekam ponašao kao devojčica“, u kontekstu odgovora Englezu na primedbe da je dobio batine u Humskoj. A istina je da su sadašnji pomoćni trener u stučnom štabu Sava Miloševića i njegov tadašnji parnjak Igor Duljaj na sredini terena paralisali Bekama, Luisa Figa i Zinedina Zidana, ukočili silu osovine španskog velikana i omogućili zicere Ivici Ilijevu, Andriji Delibašiću i Saši Iliću kakvi se retko stvaraju, još ređe promašuju. Ostalo je upamćeno da Ilić ni prazan gol nije pogodio sa pet metara, ali i da je taj meč trener Lotar Mateus postavio sa čak sedmoricom igrača defanzivnih karakteristika (Bajić, Đorđević, Malbaša, Savić, Vest, Nađ i Duljaj).
Sadašnji Mančester junajted nema ni izbliza snagu ondašnjeg Reala, ali je dolazak giganta sa Old Traforda najveća utakmica u Partizanovim očima još od te 2003. Zna se da će biti spektakl u četvrtak veče, zna se skoro i tim crno-belih, jedino se ne može sa sigrunoću konstatovati ko će u trećem kolu Grupe L Lige Evrope da pokuša da uđe u kostim Nađa i Duljaja i beskompromisnim startovima pokušati da napravi podvig sličan ili veći od remija u premijernom učešća nekog srpskog kluba u Ligi šampiona. Ne zna se, jer postoje dva scenarija za mesta ispred odbrane.
Prvi podrazumeva par Saša Zdjelar – Bibras Natho. Ta kombinacija deluje kao blagi favorit za startere, pre svega što se od kapitena reprezentacije Izraela očekuje da radi ono što je činio i u dosadašnjem toku mandata na Topčiderskom brdu. Da se spušta čak do štopera i počinje izgradnju akcija, jer poseduje odličan pregled igre i dovoljno precizan pas iz dubine, potreban za očekivanu tranziciju kakvu planira da izvede Savo Milošević. Jer, očekivati da napadne Crvene đavole iz svih oružja, ipak, nije realno. Zato dozirani ataci, sa mirnim loptama Natha i njegovim ubacivanjima iz drugog plana, kao i odigravanja u prostor iz prve mogli bi da donesu dosta koristi Partizanu i prilike kakve čeka Umar Sadik. Uz bitan utisak da je baš Milošević nedavno objasnio da Natho najbolje partije može da pruži kao zadnji vezni. A i ceo tim se oseća komotno u njegovom prisustvu.
Saša Zdjelar je konstantna i njegovo pojavljianje na travi stadiona u Humskoj nije upitno. Ne “ginu“ mu žestoke bitke za projektovanim starterima Mančestera kakvi su Skot Mektomini i Fred. Veća je polemika među partizanovcima, pa i blaga nedoumica u samom klubu, da li bi u slučaju da Zdjelaru društvo pravi Natho domaćin bio previše ofanzivan za ovako izazovnu utakmicu. U toj varinati imao bi Sejdubu Sumu na mestu “desetke“, odnosno još jednog napadački orijentisanog igrača, uz već standardna krila Zorana Tošića (desno) i Takumu Asana (levo), te Umara Sadika kao izvesnog špica. Ofanzivno i hrabro, bar na papiru. Ujedno i rizično, pošto se onda postavlja pitanje ko će da sprečava očekivane napade Mančestera, koji u kakom god sastavu da istrči, ipak, je svetski brend i od njega se očekuje da diktira tempo.
Zato ima i zagovornika ideje da uz Zdjelara zaigra Aleksandar Šćekić. Uostalom, njih dvojica su bezmalo godinu dana, sve dok nije stigao Natho, činili tako dobar tandem, pogotovo u onim najzahtevnijim utakmicama, poput večitih derbija ili evropskih kvalifikacija, da su navikli skoro žmureći da igraju zajedno. Što je za crno-bele bitno, nikad nisu zakazali, bilo da je reč o okršajima sa Crvenom zvezdom, Malatijom, Moldeom… Šćekić se posebno isticao kad je trebalo razgraditi napade rivala i predati loptu u noge najbližem saigraču, u duel i skok igri, a kako se baš takav stil očekuje od Mančestera, sa dosta “udaraca u meso“ pojedinci uveravaju da je bolje da stameni Crnogorac počne na centralnom delu terena, a Natho se pomeri na poziciju organizatora igre. U tom slučaju Partizan bi možda delimično izgubio na kreativnosti odsustvom Sume, ali je pitanje i koliko bi mu Mančester svejedno dozvolio da se razmahne. Pride, imao bi Gvinejca kao džokera na klupi, ako ovaj sistem ne bude funkcionisao.
Na kraju krajeva, baš tako je bilo protiv AZ Alkmara. Doduše, sa fudbalerom više skoro sat vremena, ali opet, na toj utakmici Partizan je pokazao kako u trouglu Zdjelar–Šćekić–Natho može da u talasima stvara šanse. Samo što je sad zadatak neuporedivo teži. Približno kao 2003. kad je na istom mestu gostovao Real Madrid…
Tekst preuzet sa portala Mozzartsport
