Trener Partizana Aleksandar Stanojević uspeo da „pomiri” trojicu „jedinica”: uprkos povratku kapitena među stative osnaži i Popovića i Stevanovića
Partizanov trijumf u malom gradskom derbiju sa Čukaričkim na veliko platno lansirao je strelca Nikolu Štulića i asistenta (i najboljeg igrača meča) Sejdubu Sumu, međutim, junak iz senke bio je – kapiten Vladimir Stojković!
Ko god je posmatrao duel crno-belih sa Topčiderskog i Banovog brda setiće se – zašto: početkom drugog poluvremena, kad je, ovog puta, gost „terao loptu” niz vetar, odbranio je zicer zahuktalom Veljku Birmančeviću, ubrizgavši, nesumnjivo, Parnom valjku dodatnu injekciju samopouzdanja oličenu u zaključku – „Nepobedivi smo”.
Istaknimo: ko zna šta bi bilo da je Partizan od 49. minuta morao da krene iz minusa – protiv kvalitetnog tima, evropskih ambicija, uz saznanje da mu u prvom delu, uprkos neprestanim atacima i šansama Makija Banjaka iz prekida, iz igre nije mogao ništa. Ovako…
Podatak da je Stojković zaslužio visoku ocenu (nije moglo ni da je poništi problematično ispucavanje; hrabriji od Vidosavljevića bar bi pokušao da ga lobuje) apropo istorijata decenijskog srpskog broja 1 ne zaslužuje notu senzacionalizma, međutim…
„Veliki Vladimir”, autor odličnog izdanja i nedelju ranije protiv TSC-a u Senti, pre samo mesec borio se sa koronavirusom, po sopstvenom priznanju – tri dana, s temperaturom, preživljavajući pakao i…
Vratio se, bez dileme, još jači, dokazavši kvalitet i „spustivši roletnu” protiv dva predstavnika Srbije, u poslednje dve godine, na međunarodnoj sceni.
„Tajming” za zaključak: ponovo, tačnije, po ko zna koji put!
Međutim, sad, čini se, sa još nezahvalnijim „bekgraundom”: u 2020. ne samo da je, ne svojom željom, stavljen na crtu kovidu 19, već i pravilu da u Super ligi na teren od prvog sekunda moraju dvojica igrača mlađih od 21 godinu i da je Partizan, u nedostatku bonusa od poverenja u polju, odlučio da je najbezbolnije da među stativama bude talentovani Aleksandar Popović.
A, stavite se u Stojkovićevu kožu: 28. jula napunili ste 37 godina, karijera vam, shodno učešću na tri svetska prvenstva (Nemačka 2006, Južna Afrika 2010. i Rusija 2018) i izboru za srpskog igrača godine (2017!), zaslužuje dubok naklon i vi… Gledate drugove, mahom, sa tribina!
Rođeni Lozničanin je i tad, kad bi se mnogi povukli u penziju, pronašao motiv da zapne (stručnjaci tvrde: kad je u punom treningu, nema mu ravna), interesantno – sve vreme ćuteći, iako je na eventualnu viku javnost iz prve mogao da stavi na svoju stranu (čitaj: i da se vrati na gol). No…
Trenutak da u sagu Stojković” ubacimo i Aleksandra Stanojevića, možda i najzaslužnijeg što se kapiten crno-belih još jednom uzdigao u velikom stilu (prvi put 2010, kad ga je doveo da brani u Ligi šampiona), ne dozvolivši mu da, možda, prerano, obesi rukavice o klin i pruživši šansu da u mnogo boljem raspoloženju (jednog dana) stavi tačku na blistavu sportsku biografiju.
Komandant Parnog valjka, angažmanom Svetozara Markovića iz Olimpijakosa rešivši problematiku bonusa, ne samo da je oživeo Vladimira Stojkovića, već… Učinio je da fudbalofili u superlativu kazuju i o dvojici preostalih čuvara mreže – Aleksandru Popoviću i Nemanji Stevanoviću!
O prvom: nastavio je i dalje da ga šalje ispred crte (neko, verovatno, pored Stojkovića i Stevanovića ne bi), o drugom: prepoznao je trenutak kad treba da bude među 11 shodno činjenici da je jedan od najboljih superligaških golmana i…
Stanojeviću, znalcu da „pomiri” sve tri Partizanove „jedinice”, sudeći po samo jednom primljenom golu u nizu od šest dobijenih utakmica višestruko se pozitivno vraća!
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
