– Saigrači, kao i trener, stalno mi govore: „Ako si otvoren, nemoj da oklevaš!” i to mi daje dovoljno samopouzdanja da nastavim da šutiram – kaže sjajni Amerikanac
Kodi Miler-Mekintajer u Partizan nije došao kao izraziti šuter. Neki drugi njegovi kvaliteti preporučili su ga timu iz Humske. Ali, u Partizanu je postao čovek koji uzima dosta šuteva sa distance. I pogađa ih. Rešava utakmice.
I to su činjenice. Koje će potvrditi svi koji su gledali Milera–Mekintajera i prošle sezone u Cedevita Olimpiji. A za one koji nisu dovoljan je jedan „klik” na njegovu statistiku.
Recimo – u šest dosadašnjih utakmica ABA lige, Kodi Miler–Mekintajer je 24 puta šutirao van 6,75. Pogađao u visokim procentima. Ukupno 12 puta je projektil koji je ispalio pogodio metu. A to je samo pet trojki manje nego što je ubacio za celu prošlu sezonu regionalnog takmičenja kao igrač tma iz LJubljane. A ukupno je pokušao 51 put. U 21 utakmici.
I to nema veze sa promenom trenera. I nije se desilo „tek tako”.
– Definitivno se nije samo desilo – uzvratio je plejmejker Partizana NIS.
Najjednostavnije objašnjenje glasilo bi…
– Više samopouzdanja – uzvratio je Miler-Mekintajer.
Malo opširnije…
– Kroz celu karijeru sam radio na šutu. A sada smo imali i dosta dugo leto, zbog prekida sezone i cele situacije sa Kovidom, pa sam imao mnogo vremena za rad.
Osim što je radio, očigledno dosta, postoji i drugi „dodatak” celoj priči.
– Osećam da mi saigrači veruju – priznao je odlični Amerikanac.
Kad je tako, sve je lakše. Miler-Mekintajer dodaje…
– Zato i imam dovoljno samopouzdanja da uzmem sve te šuteve.
Nekima je rešavao i utakmice… Posle nekih – recimo one strašne trojke koja je mogla da donese pobedu protiv Budućnosti – ipak nije slavio. Ali, nastavio je da šutira. I dalje će.
– Saigrači, kao i trener, stalno mi govore: “Ako si otvoren, šutiraj, nemoj da oklevaš!” I to mi dalje dovoljno samopouzdanja da šutiram.
Ali, u poslednjem meču – prvom od dolaska novog trenera, ipak nije toliko mnogo šutirao. Protiv Zadra je stao na samo pet poena. Do sada je manje ubacio samo protiv Borca, u prvom kolu ABA lige.
– I dalje učim kako da igram ovde – nastavio je priču.
Dalje…
– Trudim se da shvatim šta je to što trener želi od mene. Lično, i dalje gradim svoju igru, kao što se svi u timu trude da pronađu sebe u ovim promenama.
A, koliko se rad sa Sašom Filipovskim razlikuje od onoga sa Vladom Šćepanovićem, pitamo. Miler-Mekintajer priznaje…
– Dosta! Mada, teško je reći šta je bilo dobro, a šta loše.
Poslužio se primerom da to i opiše.
– Promene su vidljive. Recimo, utakmica protiv Zadra rešena je odbranom. Mislim da je to bio naš meč sa najmanje poena u dosadašnjem toku sezone. Ako se dobro sećam, Partizan je i prošle godine igrao na mali broj poena.
Tako da…
– U odbrani je najveća razlika. Intenzitet je jači, neke stvari su jasnije – kaže sjajni plejmejker.
Kako do zaključenja ovog broja nije bilo zvanično da se meč u Veneciji neće igrati, ispoštovali smo formu. Pa smo Partizanovog plejmejkera pitali šta očekuje od tog meča. Kad god se on bude igrao.
– Venecija je veoma dobar tim. Siguran sam da u Beogradu nismo videli njihovo pravo lice. Mislim da će biti teško.
Istovremno…
– Dobro smo se pripremili. Neke stvari su nam mnogo jasnije, u napadu, ali i odbrani.
RANO JE ZA PRIČU O VUKOVIMA
Ima i ta njegova – dosta lična – strana priče. O neskrivenom divljenju koje oseća prema vukovima. Kaže da još nije vreme da otkriva sve o tome. Jednom će. Za sada je na tu temu kratko rekao:
– Prerano je. Neku dublju verziju ću možda nekad kasnije objasniti. Sada mogu da kažem da sam se u celu tu ideju zaljubio još dok sam bio klinac. A nekad, u budućnosti, objasniću i pravu vezu.
U jednom slobodnom danu, Miler-Mekintajer je posetio uzgajivača čehoslovačkih vučijih pasa.
– Luka, jedan od naših trenera, ima prijatelja koji se bavi tim psima. Znao je da ja volim vukove. Bilo je to sjajno iskustvo.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
