Francuski napadač u Partizanu brzopotezno ispoljio staru boljku – zbog bola u zadnjoj loži završio jesen.
Da li je Partizanu bio potreban Žan Kristof Bajbek?
Napadač takvog profila – svakako: s biografijom prožetom standardnim članstvom u svim mlađim reprezentativnim selekcijama Francuske i sedmogodišnjim boravkom u Pari Sen Žermenu (doduše, sa pet odlazaka na pozajmice), međutim…
Fudbaler s takvim zdravstvenim kartonom – nikako: od avgusta 2012. i prvog peha u Troi do početka oktobra 2020. i prelaska praga Humske – sa čak 22 notirane povrede!
Vest da se novi vođa navale crno-belih, projektovan da nasledi Umara Sadika (u prošloj sezoni prvi strelac i asistent) „otperjalog” u špansku Almeriju, požalio na bol u zadnjoj loži na poslednjem treningu pred prvenstveni duel s Mačvom, šokantno je primljena na Topčiderskom brdu – Parni valjak ostao je, ne računajući tinejdžera Nikolu Štulića, bez klasičnog napadača?!
Ali…
Da li Bajbekova povreda zaslužuje i epitet – iznenađujuće, s obzirom na pedigre?
Ne!
– Nenormalne stvari! Bajbek se povredio na laganom treningu… Zadnja loža, nezgodno je stao, napravio pokret. Nije bio sprint… Pitanje je hoće li se vraćati do kraja jeseni – uhvatio se za glavu trener crno-belih Aleksandar Stanojević.
Upozorenje na Žan Kristofov „problem” stiglo je i pre centarforovog dolaska iz Pariza u Beograd, „u režiji” Željka Petrovića, najbližeg saradnika Dika Advokata – Bajbekovog trenera u holandskom Utrehtu:
– Bajbek je sklon povredama, neverovatno koliko je imao pehova u karijeri: odigra dve utakmice, pa ga nema šest?! Priča se ponavlja iz godine u godinu, prati ga u svakoj sredini gde ga put nanese. A, treneri ćute. Da, ćute, zato što znaju da pred sobom imaju kvalitetnog napadača. Ma, okrenuli bi odmah glavu da Bajbek ne vredi i posvetili se onima na koje u svako doba mogu da se oslone. S Bajbekom, na žalost, nikad ništa nije sigurno. Šteta. A, poseduje sve predispozicije za klasnog igrača – skenirao je Sport klubu nekadašnji jugoslovenski reprezentativac Partizanovu akviziciju.
I, pokazuje se – bio u pravu, poput vrsnog psihologa detektovavši čak i „talas nade” kadar da zapljusne i nove poslodavce – na stadionu poviše Autokomande.
– Bajbek je poslednju veliku povredu imao pre tri godine, od tada – igra konstantno – kucao je u drvo Ivica Iliev, zadužen za crno-belu transfer politiku, „zaljubljen” u Francuzov repertoar ispoljen na premijernim treninzima i kup utakmici sa OFK Bačkom.
Komparativnom metodom, na crti s Partizanovim i, nesumnjivo, svojim direktorskim pogocima – Tavambom, Rikardom i Sadikom, stavivši ga na pijedestal:
– Koliko god njih voleo… smatram da je Bajbek u prednosti u odnosu na sve. Potencijal mu je nemerljiv za ovdašnji fudbal.
Trenutak da u priču „vratimo” Željka Petrovića:
– Dok smo Advokat i ja bili u Utrehtu, predlagali smo da se Bajbeku promeni ishrana, mislili da će njegovom telu to da prija, da će se ređe suočavati sa povredama…
Da, znali su „za jadac” i u Humskoj, izmerivši nivo masnog tkiva nekadašnjeg Ibrahimovićevog i Kavanijevog saigrača pokušali da i sa te strane naprave branu od neželjenog scenarija, ali…
U petak, 30. novembra, tri minuta pre isteka treninga predviđenog za postavljanje akcija za Mačvu – „Zemunelom” je odjeknulo: „Joooj”, na žalost, iz grla Žana Kristofa Bajbeka.
Da, baš onog koji je u prethodnih osam godina zbog povreda odsustvovao s terena čak 838 dana?!
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
