SVUDA pođi, kući dođi. Tim rečima je Igor Milanović (54) opisao svoj povratak na trenersku klupu Partizana.
Nakon šest godina i perioda provedenog u Pro Reku, Galatasaraju i Crvenoj zvezdi, trofejni trener se vratio u tim sa Banjice sa kojim se 2011. godine popeo na krov Evrope.
U razgovoru za “Novosti”, Milanović ističe razloge svog povratka i, kako veruje u preporod kluba, poručuje da nije deo aktuelnih sukoba i da ne zna kolimo ima struja, želi samo da vrati decu na Banjicu…
– Partizan je moja kuća i mislim da je prirodan potez da ja budem na Banjici. Zaista želim svojim znanjem i iskustvom da vratim decu u klub, jer i ja delim brigu za njih, a to sam pokazao time što sam došao. Staću pored bazena i pokušati da organizujem rad kojim sam već jednom uspeo da organizujem. Nadam se da nijednom partizanovcu to ne može da smeta, a ako smeta, meni je veoma žao – direktan je, kao i uvek, Milanović.
Već duži period bukti rat za prevlast u Partizanu između direktorke Tatijane Rakas i Aleksandra Šoštara u koji su se uključili i bivši igrači.
– Ja i ne znam koliko ima struja, niti sam bilo čime doprineo ili bio deo tog konflikta, pa iz tog razloga neću ni da budem rešenje. Neću se uplitati u te upravljačko-političke stvari. Nisam ni dobro upoznat sa celom tom situacijom. Moram da napomenem da sam i sa Šoštarom i Avramovićem u dobrim odnosima, kao i sa svim bivšim igračima.
Još je rano pričati o igračkom kadru za narednu sezonu, međutim, za pretpostaviti je da će starosni prosek ekipe biti veoma mlad.
– Prioritet će biti okupiti svu decu. Dobio sam garancije od rukovodstva Partizana, a i od nekih ljudi iz države, da će uslovi za rad biti omogućeni. To je upravo bio jedini moj uslov za dolazak. Da imamo toplu vodu i uslove za rad. Mislim da nije vreme za podele. Tim će sigurno biti mlad i sigurno se nećemo boriti za prvo mesto, ali daće Bog da za koju godinu stasamo.
Često se postavlja pitanje igranja naših klubova u regionalnoj ligi, gde više služimo kao džak za udaranje nadmoćnijim ekipama.
– Budimo realni, hrvatski klupski vaterpolo je dosta kvalitetniji i u mnogo boljoj situaciji od našeg. Uvek je bolje takmičiti se sa kvalitetnijim protivnicima, ali nemam trenutno neki stav po tom pitanju.
Budućnost srpskog vaterpola je stvar koja brine mnoge, pa i Milanovića, koji ističe da je kvalitet ispod svakog nivoa.
– Bio sam u inostranstvu nekoliko godina i nisam bio dobro upoznat sa stepenom razvoja naših mladih igrača. Ovo je nivo ispod dopuštenog i onoga što sam očekivao. Treba nam mnogo rada. Jedan od uzroka tog nekvaliteta jeste i to što je Partizan poslednjih godina smanjio resor i spustio nivo rada. Upravo su crno-beli bili nosioci svih nacionalnih selekcija. Kada nema jake Partizanove škole koju su stvorili Orlić, Stamenić, Rudić, pa i moja malenkost, to oseća i srpski vaterpolo – zaključuje prekaljeni stručnjak.
Tekst preuzet sa portala Večernje novosti
