BROJ 10 – PET SEZONA SA ELIMINACIJOM NA PRAGU ZIME U EVROPI:
Na ovu poziciju smo ravnopravno postavili:
· sezonu 1955/56, kada je Partizan, otvorivši protiv Sportinga takmičenje nazvano Kup Evrope (iz kojeg je nastao Kup evropskih šampiona, a potom i Liga šampiona), stigao do četvrtfinala (2. kolo)
· sve tri sezone (1974/75, 1984/85 1990/91) u kojima je Partizan stigao do osmine finala tadašnjeg Kupa UEFA (3. kolo)
· sezonu 1998/99, kada su crno-beli stigli do osmine finala Kupa pobednika kupova (takođe 3. kolo):
Sporting je lako eliminisan, pre svega briljantnim partijama Miloša Milutinovića, a Real Madrid nas je u 2. kolu (tada je to bilo već četvrtfinale) eliminisao sa ukupnih 4:3, ponajviše zahvaljujući skandaloznom suđenju u Madridu, kao i obilju sreće u revanšu na našem stadionu. Trofej je na kraju osvojio upravo Real Madrid, a u nastavku teksta ćete videti koliko se neke stvari po ovom pitanju ponavljaju kroz istoriju i koliko to jako često ima veze sa Partizanom…
Poljaci i Irci su eliminisani bez nekih poteškoća, zatim su i jaki Nemci savladani na “JNA” sa 1:0 (golom Moce Vukotića u finišu meča), a u Kelnu je Partizan na poluvremenu imao obećavajućih 0:0 (uz jedan kuriozitet sa tog meča, nešto teško ponovljivo – videli smo čak tri promašena jedanaesterca u prvih 45 minuta (!), prva dva su promašili Nemci u 13. i 28. minutu, a onda nažalost i Moca Vukotić u 38. minutu), da bi se u drugom poluvremenu naš tim potpuno „raspao“ i dozvolio Kelnu da ga ubedljivo savlada i plasira se u četvrtfinale Kupa UEFA. Zimovanje u Evropi je ostao samo san za igrače Partizana i njihovog trenera Tomislava Kaloperovića.
Sezona u Kupu UEFA o kojoj i mlađi navijači Partizana znaju dosta, pre svega zbog nezaboravnog revanša protiv engleskog Kvins Park Rendžersa (4:0) na prepunom „JNA“ (50.000 ljudi), nakon našeg visokog poraza na londonskom „Hajberiju“ (2:6). Ipak, već u 3. kolu je stigao kraj evropskih ambicija Partizana, iako se činilo da mađarski Videoton ne bi smeo da bude teži rival od Engleza. U Mađarskoj je doživljena katastrofa (0:5), a i pored toga, valjda i po nekoj inerciji zbog Kvins Park Rendžersa, u revanšu se na „JNA“ okupilo čak 30.000 ljudi! Partizan je već do poluvremena vodio sa 2:0, opasno se „zakuvalo“ u tom momentu, a na samom početku drugog poluvremena, u njegovim prvim minutima, Živković je imao veliku šansu za 3:0… Da je ta lopta ušla, ko zna kako bi se stvari odvijale do kraja…Ostalo je 2:0 do kraja i Partizan je ponovo ostao bez zimovanja u Evropi. Da Videoton ipak tada nije bio bilo ko, videlo se u nastavku takmičenja – Mađari su stigli do finala protiv Reala iz Madrida i uspeli su (nakon ubedljivog poraza kod kuće 0:3) čak i da pobede u Madridu sa 1:0, što im je bilo nedovoljno za trofej.
U drugom kolu Kupa UEFA je napravljen jako lep uspeh – izbačen je španski Real Sosijedad, posle drame i izvođenja penala na „JNA“ (nakon ukupnih 1:1 u dve utakmice). U trećem kolu zaista nije bilo sreće u žrebu za Partizan – dobili smo milanski Inter, ubedljivo najjaču ekipu u konkurenciji, koja će kasnije, naravno, bez problema i osvojiti Kup UEFA te sezone. U Milanu je Partizan ubedljivo poražen, iako po igri to nije zaslužio. Morali su crno-beli iz nekoliko veoma izglednih šansi da postignu barem jedan, ako ne i par pogodaka, ali pošto nažalost to nisu učinili – revanš u Beogradu, iako odlično odigran od strane našeg tima, nije doneo ništa više od časnog oproštaja. Partizan je dominirao u tom revanšu (1:1), svakako je zaslužio pobedu u toj utakmici, ali je to veče izvanredni Valter Zenga na golu Intera imao više fantastičnih intervencija koje se pamte i do današnjih dana.
Partizan je u pretkolu Kupa pobednika kupova bio favorit protiv gruzijskog Dinama iz Batumija, ali se posle pobede na „JNA“ u revanšu u Gruziji provukao kroz iglene uši! I dan danas se sećamo neverovatnog zicera kojeg su Gruzijci, kod vođstva od 1:0, propustili u samom finišu da materijalizuju, čime bi se otišlo u produžetke! I onda u 1. kolu – sve se okrenulo naopačke! Tadašnji engleski Njukasl je bio protiv Partizana još tri puta veći favorit nego li Partizan protiv ekipe iz Gruzije! Ipak, naš tim uspeva u Engleskoj da dođe do obećavajućeg poraza od 1:2, a u revanšu i da izbaci (1:0) ogromnog favorita! Ponovo se stiže do 3. runde takmičenja (zvanično 2. kolo) i slično kao u prethodno opisanoj sezoni žreb se ponovo nemilosrdno poigrao sa našim klubom – izvučen je rimski Lacio, ponovo najjača ekipa u konkurenciji i naravno tim koji će te sezone i osvojiti ovaj evropski trofej. U Rimu gledamo otresiti Partizan (0:0) koji je imao par šansi (Goran Obradović najveću!) čak i da pobedi. U revanšu gledamo još bolji Partizan koji vodi 1:0, a onda u poslednjim trenucima prvog poluvremena naša odbrana neoprezno pravi penal i Rimljani odlaze na pauzu sa za sebe pozitivnim rezultatom. U drugom poluvremenu je utakmica izgubljena (2:3), ali niko te večeri nije mogao bilo šta da zameri igračima Partizana koji su više nego hrabro i kvalitetno „potukli“ sa ekipom sastavljenom od sve samih evropskih asova, predvođenih sa klupe jednim Svenom Goranom Eriksonom.
BROJ 9 – UČEŠĆE U LIGI EVROPE 2019/20
Nije lako porediti sezone u Evropi nekada i sada. Nekada se igralo mnogo manje utakmica nego što je to slučaj danas. U ovoj sezoni se Partizan istina nije borio za “zimovanje” u Evropi baš do poslednje utakmice, ali ova sezona, s obzirom na prikazane partije i na rezultate ostvarene protiv kvalitetnih protivnika (bilans u kvalifikacijama 4-1-1, bilans u grupi 2-2-2, ukupno 6-3-3) svakako zaslužuje da uđe u “Top 10”. Još dugo će nas proganjati finiš meča u holandskom Hagu, tim pre kada se prisetimo i toka beogradke utakmice nas i ekipe AZ Alkmara…U isto vreme, sećaćemo se sa ponosom našeg beogradskog izdanja protiv giganta Mančester Junajteda (meč je izgubljen potpuno nezasluženo, a pritom je Partizan i drastično oštećen nesviranjem čistog penala), duple pobede protiv kazahstanske Astane, a takođe i odličnih partija u kvalifikacijama protiv kvalitetnih rivala iz Turske i Norveške.
BROJ 8 – UČEŠĆE U LIGI EVROPE 2015/16
Tipičan primer jedne prilično uspešne evropske sezone, sa traumatičnim krajem koji automatski takvoj jednoj sezoni daje negativniji predznak nego što je to u realnosti slučaj za klub poput našeg. Bilans 4-1-1 u kvalifikacijama (uz eliminaciju jedne Steaue iz Bukurešta i ispadanje u plej ofu za Ligu šampiona od BATE-a na gol u gostima), potom u grupi 3-0-3, dakle ukupno u Evropi te sezone respektabilnih 7-1-4. To je dakle još bolji bilans nego u aktuelnoj sezoni, protiv otprilike izjednačenih protivnika po snazi (veliko je pitanje koje sezone od ove dve smo imali teže rivale), pritom smo u sezoni 2015/16 bili u igri za prolaz grupe i tokom poslednjeg kola (za razliku od sezone 2019/20), slavljene su u grupi čak 2 pobede u gostima…ali je na kraju tog 10.12.2015. ostala velika trauma za sve navijače Partizana, zbog onakvog završetka utakmice protiv nemačkog Augsburga i ta trauma umnogome remeti jedan realan i objektivan sud o crno-beloj sezoni 2015/16 u Evropi.
BROJ 7 – ŠESNAESTINA FINALA LIGE EVROPE 2017/18
“Zimovanje” u Evropi, prvi put posle sezone 1989/90! Sama ta činjenica je dovoljna da ova sezona dobije bolji plasman od prethodne dve navedene. Bilans u kvalifikacijama 2-3-1 (uz meč protiv Videotona u Beogradu bez publike), u grupi 2-2-2 (uz meč protiv kijevskog Dinama u Beogradu bez publike), u šesnaestini finala protiv Čeha 0-1-1 (uz neregularno primljen gol u Beogradu za krajnjih 1:1) – sve ukupno 4-6-4, što je veoma dobro, posebno ako se posmatra u “kombinaciji” sa činjenicom da su dve utakmice kući odigrane bez pomoći navijača, ako se uzmu u obzir imena svih rivala i ako se konstatuje ostvareno u Evropi te sezone.
P.S. Videotonu je sa kamatom (čitaj – u gostima!) vraćen dug iz prošlosti, a Marko Nikolić neka nam oprosti što se to desilo baš sa njim na klupi mađarskog kluba. *
BROJ 6 – UČEŠĆE U LIGI ŠAMPIONA 2010/11
Partizan je odigrao odlične kvalifikacije, sa bilansom 4-2-0, ali je zatim bio potpuno nekonkurentan u grupi (0-0-6). Jeste radost navijača zbog plasmana u Ligu šampiona bila velika, jeste taj plasman jedno veliko ostvarenje samo za sebe, ali su loši rezultati u grupi onemogućili bolje pozicioniranje ove sezone.
BROJ 5 – ČETVRTFINALE KUPA POBEDNIKA KUPOVA 1989/90
Kada pogledate Partizanov bilans ove sezone u Evropi (2-0-4), zaista ništa posebno, čak lošije od osrednjeg. Međutim, prebacimo li se u to vreme, prisetimo li se da je to period bez grupnih faza, setimo li se kakvi su to dvoboji bili protiv Škota i Holanđana, kakve su to drame bile, protiv kakvih rivala, na koji način ih je Partizan eliminisao….i kad onda još konstatujemo da je izboreno „zimovanje“ u Evropi, među najuspešnijih 8 ekipa u Evropi u ovom, nekada renomiranom evropskom klupskom takmičenju – e, onda ova sezona s pravom dobija visoku poziciju na listi. Ostaje velika žal jer Partizan, objektivno, nije mogao da se požali na žreb u četvrtfinalu. Jesu Rumuni tada bili dobar tim, tu nema zbora, ali oni nisu bili tada bolji sastav od Partizana! Crno-beli su sami sebe pobedili u tom dvomeču, pre svega u revanšu igranom u tadašnjem Titogradu, a to „sami sebe pobedili“ se ne odnosi samo na igrače (koji su svi redom podbacili tog dana u Crnoj Gori) nego i na sam klub koji je, čini se i sa ove vremenske distance, trebalo ipak taj revanš da organizuje u nekoj drugoj sredini (pošto smo kažnjeni igranjem te utakmice minimum 350 km od Beograda) a ne u Titogradu. Za vreme SFRJ je tamošnji stadion imao ubedljivo najgori teren u zemlji, sam stadion je bio malog kapaciteta i potpuno nepodesan za stvaranje „vruće“ atmosfere za goste itd. To je ta žal koja ne prolazi ni posle 30 godina, jer smo vrlo lako mogli da odemo i u polufinale i u finale Kupa pobednika kupova…Eto, i dan danas mnogi stariji navijači Partizana sa setom pokušavaju da zamisle meč protiv Rumuna recimo u Skoplju – na jednom puno boljem terenu i na stadionu na kojem je čak i Vardar stvarao za vreme SFRJ jako dobru domaćinsku atmosferu, a kamoli što bi je Partizan stvorio sa mnoštvom svojih navijača u toj sredini, plus na stotine i hiljade njih koji bi tim povodom došli iz Srbije na tu, toliko važnu utakmicu…
BROJ 4 – ČETVRTFINALE KUPA EVROPSKIH ŠAMPIONA 1963/64
Kada je četvrtfinale evropskog takmičenja u pitanju (koje se igra tokom proleća), onda četvrtfinale ovog takmičenja mora da ima prednost nad četvrtfinalom Kupa pobednika kupova. Partizan je eliminisan od milanskog Intera, a vi samo jednom smete da pogađate ko je postao šampion Evrope te sezone…
BROJ 3 – UČEŠĆE U LIGI ŠAMPIONA 2003/04
Ovaj plasman u Ligu šampiona, premijeran kada je u pitanju plasman bilo kog srpskog kluba u fudbalsku elitu, izazvao je neviđenu erupciju oduševljenja navijača Partizana! Takva radost se nikada više neće ponoviti sličnim povodom…Partizan se u grupnu fazu kvalifikovao mukotrpno (bilans 1-2-1), ali protiv izuzetno kvalitetnih rivala! To važi i za švedski Đurgarden iz tog doba, a posebno za prebogati Njukasl, predvođen sa klupe čuvenim Brajanom Robsonom. Uostalom, taj isti Njukasl je, posle trauma zvane Partizan, stigao te sezone sve do polufinala Kupa UEFA! Što se Partizanove grupe Lige šampiona tiče – pa zaista teško da je moglo biti teže! Taj Real Madrid sa kojim je Partizan igrao u grupi 2003. godine je po imenima najjači Real ikada! Nisu ih tek tako nazvali “Galaktikosima” – Kasiljas, Roberto Karlos, Pavon, Bekam, Figo, Zidan, Raul, Ronaldo…Idemo dalje – Olimpik Marsej, predvođen Didijeom Drogbom, ekipa koja je za dlaku bila u grupi uspešnija od nas, izborila nastavak takmičenja u Kupu UEFA i onda u njemu stigla sve do finala (eliminisala u polufinalu upravo Njukasl)! A šta tek reći za Porto? Na klupi izvesni Žoze Mourinjo, njegovoj ekipi niko nije prognozirao velika ostvarenja te sezone, a oni su osvojili Ligu šampiona, pobedivši posle grupne faze redom Mančester Junajted, Lion, Deportivo i Monako! Protiv ova i ovakva tri rivala u grupi naš Partizan je osvojio više nego respektabilna 3 boda (sva tri remija na “JNA”) i u svim tim utakmicama je bio u najmanju ruku ravnopravan rival! Čak i na gostovanjima je Partizan protiv ovakvih “aždaja” te 2003. osvetlao obraz srpskog fudbala – u Madridu je minimalno poražen iz ofsajda, u Portu je takođe minimalno poražen (objektivno mu je to bio najslabije odigran meč u grupi), a u Marseju je izgubio sa totalno nerealnih 0:3, s obzirom na način kako je do tog het trika Drogbe došlo – skandalozan crveni (drugi žuti) Delibašiću u smiraj prvog poluvremena, zbog navodnog simuliranja penala, a potom i sa igračem manje veliki propušteni zicer Saše Ilića na početku drugog poluvremena, kod rezultata 0:0 (posle proigravanja Malbaše je šutirao iz prve, golman Marseja je već bio savladan, ali je jedan igrač domaćih sa linije izbio loptu u polje). Na kraju, u poslednjem kolu, milimetri su falili da protiv Marseja na “JNA” Ivica Iliev, neposredno nakon izjednačenja Delibašića, postigne i gol za pobedu sa kojom bi Partizan, a ne Marsej, “prezimio” u Kupu UEFA… Sve u svemu, bilo kako bilo, sjajna evropska sezona Partizana!
BROJ 2 – OSMINA FINALA LIGE UEFA 2004/05
Neverovatna evropska sezona Partizana i najveći uspeh jednog srpskog kluba od kad postoje Liga šampiona i Liga Evrope u grupnim formatima! Krenulo je „kilavo“ u kvalifikacijama protiv jednih Rumuna, a onda je drugim Rumunima vraćen dug iz 1990. godine. U grupi smo bili odlični u prva dva kola, propustivši da nakon Grka na „JNA“ savladamo i Lacio usred Rima, ali je konstalacija ipak potom bila takva da nam je rutinskih 1:1 protiv Viljareala na „JNA“ kolo pre kraja grupe bilo dovoljno za zimovanje u Evropi i za 1/16 finala tadašnje Lige UEFA. Tako opušteni smo izgubili ubedljivo u Engleskoj (slično kao 2017. u Ukrajini), ali smo tim porazom na neki način „izabrali“ ukrajinski Dnjepar kao protivnika u eliminacijama. Sve se zna o tom dvomeču protiv Dnjepra, baš kao i o duelima u osmini finala protiv tada strašno moćnog moskovskog CSKA. Partizan se baš dobro „tukao“ sa jakim Rusima – u Beogradu je pošteno izbombardovao gol tada junoše Akinfejeva (odnos šuteva čak 24:5 u korist Partizana, rezultat nažalost samo 1:1), a u revanšu u Krasnodaru je do poslednje četvrtine utakmice stajalo neizvesnih 0:0, da bi onda italijanski sudijski zlotvor po imenu Paparesta stupio na veliku scenu i sa par kriminalnih sudijskih odluka bukvalno lično eliminisao Partizan. A da, imamo i jedno nagradno pitanje – ko je osvojio Ligu UEFA te sezone, prošetavši se posle Partizana do finala i do trofeja? Naravno, CSKA iz Moskve. Nije Rusima smetalo ni što se finale igralo upravo u Lisabonu, baš na stadionu njihovog protivnika u finalu (Sportinga), rutinski su taj meč dobili 3:1, i pored početnog vođstva Sportinga.
BROJ 1 – FINALE KUPA EVROPSKIH ŠAMPIONA 1965/66
Ovo ostvarenje iz 1966. teško da će ikada neka buduća generacija Partizana ponoviti ili nadmašiti. Daj Bože da sada grešimo, da neko jednog dana citira upravo ove naše redove i da nas „uči pameti“, ali…Liga šampiona je danas jedno potpuno drugačije takmičenje, posebno za klub iz Srbije koji samo u kvalifikacijama mora da odigra skoro identičan broj utakmica koje je recimo Partizan odigrao te sezone 1965/66 kada je stigao bukvalno pred vrata raja…koja na kraju, nažalost, nije i prošao.
REZIME: Partizan je za vreme postojanja SFRJ (1945-1991) bio uspešan predstavnik svoje zemlje u Evropi u 50-im i 60-im godinama prošlog veka. Nakon toga su primat u zemlji preuzeli neki drugi klubovi, sa većim i značajnijim uspesima u Evropi – sve do sezone 1989/90, kada je napravljen prvi značajniji „evropski bljesak“, nakon više od dve decenije apstitencije od uspeha u Evropi. Međutim, kada je u pitanju ovaj XXI vek – tu Partizan nema premca i predstavlja ubedljivo najuspešniji srpski klub u Evropi, sa 2 učešća u Ligi šampiona (2003. i 2010.) i čak 9 učešća u Ligi UEFA / Ligi Evrope (2004, 2006, 2008, 2009, 2012, 2014, 2015, 2017. i 2019.) pri čemu je u dva navrata (2004-2005 i 2017-2018) uspeo i da uspešno prođe grupne faze, odnosno da se kvalifikuje jednom u 1/8 finala i jednom u 1/16 finala Lige Evrope.
Zvanični sajt FK Partizan
