“Dobio mentora, sa kojim sam u redovnom kontaktu. Imaju velika očekivanja od mene i prate rad, napredak”, ističe štoper crno-belih
© Star Sport
Strahinja Pavlović je do kraja ove sezone igrač Partizana, a zapravo je već sada na pozajmici među crno-belima jer pripada – Monaku.
Uzbudljiv je put pred ovim talentovanim štoperom, veliki izazovi su pred njim, a Pavlović je o svemu tome govorio u intervjuu za sajt Glaspodrinja.rs.
Pavlović dakle broji poslednje dane u crno-belom dresu i ističe da se raduje što će igrati za tim iz Kneževine koji je poznat po dobrom radu sa mladim igračima.
“Bilo je interesovanja više klubova, ali je Monako bio najkonkretniji i najviše je želeo da me angažuje. Veliki klub je u meni video igrača koji im je važan, što predstavlja čast, a istovremeno sam srećan što ću nastupati za klub koji je poznat po opredeljenju ka mladim igračima i pružanju šanse u jakoj ligi“.
Kontakt sa Kneževima postoji i on je stalan.
“Po potpisivanju ugovora, usledila je pozajmica šestomesečna u Partizan, ali sam dobio mentora, sa kojim sam u redovnom kontaktu. Imaju velika očekivanja od mene i prate rad, napredak. Radujem se izazovu i najveća želja mi je da igram, da napredujem kroz veliku minutažu. To je i prioritet pri izboru kluba”.
Dodaje Pavlović da kada je počinjao nije razmišljao o defanzivi, ali da je kasnije shvatio da je to najbolje za njega.
“Kao i većina dečaka na početku karijere, mesto u odbrani nije omiljeno. Više sam voleo da igram napred, veznog, zadnjeg veznog, čak i napadača. Ipak, karakteristike i moja konstitucija su nametali defanzivu. U mlađim kategorijama Partizana jedan period sam radio sa Draženom Bolićem, nekadašnjim halfom i bekom, on mi je mnogo pomogao u i usavršavanju na mestu gde i danas igram. Naravno, u školi Partizana se igrači isprobavaju na svim pozicijama, što je izuzetno važno kako bi se savladala kontrola lopte, osećaj za prostor”.
Imao je do sada šansu da sarađuje sa dobrim trenerima.
“Teško je izdvojiti nekog, od Zorana Kokanovića, Jovice Delića, Šćepovića, Bolića, Mirkovića koji je pružio šansu u prvom timu, Save Miloševića i drugih, svaki je dao neki doprinos i ima svoju ulogu. Ako nekoga izdvajam to je moj otac koji je nekada igrao fudbal. Očinski saveti su bili odlični i kao trenerski. Vreme je pokazalo da je u svemu bio u pravu, te je njegov doprinos i iskustvo na svaki način nemerljivo”.
Kao detalj koji mu je pomogao da se istakne i dođe u prvi plan Pavlović ističe meč sa Crvenom zvezdom. Ipak je u našem fudbalu derbi – derbi.
“Mislim da je to bio derbi. Ako je kod nekoga postojala sumnja, verujem da sam je onda otklonio. Kod mene nije postojao strah. Verujem u sebe i to me nosi, tako da strah ne priznajem. Pružili su mi podršku stariji igrači od početka. Od malih nogu sam fudbal video kao svoj životni poziv, ali želje su jedno, važno je iskoristiti priliku da pokažete i da neko nije pogrešio što je verovao u vas i da vi imate šta je potrebno za veliku scenu. Uz derbi, mnogo su mi značile utakmice u Ligi Evrope”.
Ko od napadača je Pavloviću zadavao najviše problema? Ko je bio najteži za čuvanje?
“U Superligi, to je moj sadašnji saigrač, Bojan Matić, u periodu dok je igrao za Vojvodinu imao sam priliku da se suočimo. Na evrosceni Marsijal iz Mančestera i Jahović iz Malatije. Iako naša liga nije među vodećim u Evropi, ali ima kvalitet i igrače koji su veoma važni za napredak mladih fudbalera”.
Kako je proveo period iza nas u karantinu?
“Profesionalac sam i ne smemo da dozvolimo da nas bilo šta poremeti. Dobili smo program treninga u uslovima koje imamo, poštujem sve što je kondicioni trener zacrtao i dan organizujem u skladu sa tim obavezama. Nedostaju mi fudbal, utakmice, zajednički treninzi, ali ne nedostaje obaveza”.
Tekst Mozzart sport
FOTO: © Star Sport
