Jedan od boljih stranaca u Partizanu
Stefon Lazme, Foto: EPA/Georgia Panagopoulou
Nekadašnji centar Partizana, Stefan Lazme prisetio se vremena provedenog u Srbiji.
Ovaj Gabonac je sa velikim poštovanjem pričao o Dušku Vujoševiću i crno-belima, a posebno je bio interesantan deo razgovora u kom je objasnio razliku između srpskog i grčkog derbija!
“Posle epizoda u Golden Stejtu i Majamiju, razgovarao sam sa agentom i odlučili smo da je najbolje da pokušam u Evropi. Određen period je prošao i on me je ponovo pozvao i rekao da se spakujem. Idem za Beograd i biću novi igrač Partizana. U tom trenutku nisam ništa znao o klubu, ali sam dosta čuo o jugoslovenskoj školi košarke. Pomislio sam: “Odlično, idem tamo da napredujem i postanem bolji igrač”. To mi je bio stav sa kojim sam došao u Srbiju” – započeo je Lazme te se osvrnuo na utisak iz Srbije:
“Sveukupan utisak je vrlo pozitivan, ali nisam siguran kako su reagovali u klubu prilikom prvog susreta, a posebno trener Dule. Još uvek verujem da su se svi zaprepastili kada su videli koliko sam nizak, a hteli su centra. Ubeđen sam da su samo čuli da sam dobar bloker, da skačem, a da me nisu zapravo videli kako izgledam. Mislili su da sam isti kao moj brat Slavko. Ipak posle nekoliko treninga je Dule odlučio da me postavi za prvog centra što u tom trenutku nisam mogao da verujem. Nikada do tada nisam u životu igrao centra, ali je Dule rekao da mu verujem i to je bilo to”.
Koliko je ekipa bila ispred svog vremena shvatio je i srčani Gabonac koji je slikovito opisao prve dane u crno-belom dresu.
“Sećam se da nije postojala ekipa kao što smo bili mi. Najviši igrač u petorci je bio Jan Veseli, momak koji igra na poziciji tri, onda smo imali Novicu Veličkovića na četvorci koji je bio niži od Jana, a mene na petici koji sam bio niži od obojice. Dule je bukvalno izmislio stil košarke te sezone koji se tek danas više forsira. Trenirali smo, ne mogu da opišem koliko smo dugo trenirali, sada kada pokušavam da se setim izgleda mi kao da smo bili od jutra do mraka u dvorani spremajući se za sezonu i utakmice”.
Otkrio je da se Dule Vujošević nije ljutio na njega:
“Mislim da se nikada nije naljutio na mene. Možda jednom kada sam zaradio neku tehničku grešku. Ja sam momak iz Afrike, naučen sam da poštujem ljude koji imaju zadatak da me nešto nauče. Srbija me u tom smislu podseća na Afriku. Lako sam se snašao u Beogradu, zaista mi nije bilo teško” – ističe Lazme koji je imao priliku da nosi dres Panatinaikosa.
On je uporedio srpski sa grčkim derbijem:
“Čekao sam pitanje o derbijima. Imam spreman odgovor. Na prvi pogled je isto, atmosfera je vrela, tenzije su na maksimumu, uvek zanimljive utakmice. Ne znam kako razmišljaju drugi igrači koji su imali priliku da budu deo obe utakmice, ali ovo je bila moja logika, kada su u pitanju navijači. Pazite, ja se ne bojim nikoga. Kada sam igrao u Partizanu bio sam spreman da se pobijem, ako me neko od navijača opsuje, odmah mu uzvraćam, ako bi uleteo na teren da me udari, udario bih i ja njega, tako sam razmišljao i kada sam bio u Grčkoj, ali evo razlike, u glavi mi je bilo da ako dođe do incidenta, postoji znatno veća šansa da ću da poginem u konfliktu sa navijačima Zvezde nego sa navijačima u Olimpijakosa”.
Lazme je jednom prilikom, kako bi ubio vreme, otišao na utakmicu Crvene zvezde i FMP-a, umalo da dođe do incidenta:
“Otkriću sada jednu situaciju koju nikada do sada nisam ispričao, ni ljudi u klubu ovo nisu znali. Priča ide ovako, imali smo meč protiv Hemofarma na strani, neki raniji termin. Završili smo i vratili se u Beograd, u to vreme je došao moj najbolji drug u Beograd i uvek je trenirao u teretani u Pioniru. Pošto nije mogao još da se sam snađe po gradu uvek sam ja dolazio po njega kolima, znači to je bilo pred kraj sezone, počela je srpska liga. Pazite sada ovo, dolazim po njega u Pionir da ga vozim kući, ali stižem prerano, on nije završio trening, a traje utakmica Crvena zvezda – FMP u Pioniru. Da me sada neko pitao gde mi je bila glava, ne znam šta bih odgovorio. Odlučujem da uđem na utakmicu, sednem na tribinu i ubijem vreme tako što ću odgledati meč. U jednom momentu sedim sam i samo dotrčava dete. Prepoznao me je i tražio autogram, a bio je sav u crveno-belom. Naravno ja se potpišem i to primeti neki stariji čovek, mislim da mu je bio otac. On se osmehuje i vidim da mu je drago što sam se potpisao klincu, silazi nekoliko redova sa tribina da mi kaže kako je bolje da se sklonim dok me ne primete ostali navijači. Mislim se u sebi, baš me briga, šta ima da se sklanjam. Nekoliko minuta kasnije, sećam se tajm-aut je bio i samo me odjednom pogađa papir u glavu, pa još jedan, okrećem se i vidim da me je dosta ljudi prepoznalo i tu kreće frka. Oni mi prilaze, a ja se sklanjam iza tribina, verujem da navijači znaju na šta mislim, odmah ispod partera je policija, oni mi samo poručuju da je bolje da se sklonim izvan dvorane. Ja šta ću, istrčim odmah na parking i vidim kako desetak likova trči za mnom . . . ne mogu da verujem. Samo sam uleteo u automobil, ostavio druga u teretani, upalio kola i otišao. Evo dok pričam ovo smejem se i ne mogu da verujem” – zaključio je Lazme u razgovoru za “Maxbetsport”.
Izvor Alo sport
