Četiri figure ispred Marka Nikolića. Svaka na svoj način zaslužna za oblikivanje jednog od cenjenijih srpskih stručnjaka novije generacije. Kako je više puta isticao u javnim obraćanjima, bivši trener Rada, Vojvodine i Partizana, dokazan u Sloveniji i Mađarskoj, večno je zahvalan Ranku Stojiću usled hrabrosti da mu ukaže šansu na Banjici, Dušku Vujoševiću pošto ga je javno i nesebično podržao u zimu 2015. kad je nepravedno smenjen u Humskoj, Ljubiši Tumbakoviću zbog razmene fudbaskih ideja i – Radomiru Antiću.
U obrazloženju je decidiran, na osnovu skoru dve decenije građenog odnosa sa legendom srpskog sporta.
„Radomira sam upoznao još 2002. u Madridu. Bio sam na početku trenerske karijere i pomogao mi je da upoznao principe rada u Realovoj akademiji. Intenzivnije smo počeli da se družimo 2008. po njegovoj promociji u selektora, kad me je kao neafirmisanog trenera iz Rada priključio treninzima državnog tima. Antićeva veličina je u tome što nisam bio jedini, okupio je nas nekoliko iz Superlige“, priseća se Nikolić prvih kontakata sa trenerom neprolazne vrednosti.
Bilo je to vreme kad se Radomir, praćen euforijom, vrartio iz Španije sa zadatkom da promeni identitet Orlova. Uspeo je kao nijedan selektor posle njega.
„A ja, tek zakoračio u profesionalne vode. Možete misliti koliko mi je značilo da uz sebe imam čoveka koji je udario snažan pečat na svetsku struku. Tad sam se prvi put izbliza uverio kako funkcionišu stvari na vrhunskom nivou, od odnosa sa igračima, preko relacija sa kolegama, do saradnje sa medijima“.
Po raskidu saradnje Antića i Fudbalskog saveza Srbije, kontakt su zadržali. Reklo bi se, učvrstili.
„Iako je počinjao, dobar odnos izlazio je iz okvira sporta. Kadgod se ukazala zgodna prilika, viđali smo se. Poslednji put, u zimu 2019. u Marbelji. Bio sam sa Videotonom na pripremama u poznatom španskom odmaralištu, Antićevi tamo imaju porodični apartman, a Radomir je dolazio na svaki naš trening. Potom, dočekao nas u apartmanu kao pravi sprski domaćin. Ugostio nas kao najrođenije. Njegova porodica predstavlja širinu u svakom pogledu. I na tom poslednjem susretu plenio je svežinom, idejama, savetima. Upijao sam ih“.
Emocije naviru:
„Radomir je bio genijalan u svakom smislu. Kad je fudbal u pitanju, za njega stvarno nije bilo tajni. Znao je sve. Bez premca. Broj jedan u Srba. Takvu posvećenost nikad ranije nisam video. Disao je fudbal. Ljudi takve energije retko se rađaju. Poznavati ga je predstavljalo privilegiju. Svaki dijalog s njim otvarao je nove vidike, terao na razmišljanje. Ne samo kad je reč o sportu. Tu je bio fanatik. Oduševljavao je i načinom na koji je bio posvećen porodici. Možda mu je baš to što je bilo duboko u struci na jednoj, a maksimalno posvećen familiji na drugoj strani pomolo da nađe balans. Tajnu života“.
Iako Radomir Antić nikad nije seo na klupu Partizana, možda je pretencizno reći, a možda i nije, da je makar mali deo njegovih ideja, bar donekle, otelotvoren u vreme trenerskih mandata njegovih sledbenika: Slaviše Jokanovića i upravo Marka Nikolića.
„Da počnemo od čuvenih prekida. Preko filozofije igre. Ogranizacije napada. Naučio me je da se mora voditi računa o detaljima kao što su kako se ulazi na teren i isti napušta. Veličina i na stručnom i na ljudskom nivou. Nesaglediva harizma“.
I dobročinitelj.
„Sticajem okolnosti, moja tetka radi u ambasadi Srbije u Madridu, kao službenica sa pasošima. Preko nje sam upoznao Radomirovu porodicu i ličnim konaktom se uverio koliko je okupljao sve naše sportiste, bilo da su košarkaši, fudbaleri, rukometaši. Za svakog je imao toplu reč. Insistirao je na emocijama. Energiji. Sedeli su za njegovim stolom i slušali ga satima. O sportu. Jož važnije: o kulturi života“, dodao je Marko Nikolić.
Tekst:Mozzart sport
(FOTO: Star sport)
