U rublici Mozzart sporta “Pet na pet” gost je bio Slađan Šćepović:
Rođen je u Priboju, ali se rano otisnuo od svog doma i započeo fudbalsku pečalbu. Krenuo je u Partizanu, otišao do Bora, da bi se vratio u Humsku i ostavio značajan trag u voljenom klubu. U kolekciji ima jednu titulu, dva osvojena kupa, uz jedan Superkup. Kasnije je igrao na Kipru, u Španiji…Otac je fudbalera Stefana i Marka Šćepovića.
1.Da li ste se svojevremeno pored fudbala bavili nekim sportskim aktivnostima i kojim?
“Školske aktivnosti bile su povezane i sa gimnastikom, atletikom, košarkom…Fudbal se igrao ispred zgrade, na livadici…to je bilo uobičajeno za naše vreme”.
2.Ko vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Pa u tom periodu želeli smo da gledamo dobre, velike igrače, a bilo ih je puno u većini klubova. Od Sarajeva, Želje, Hajduka, Veleža…Fudbal se igrao zato što smo ga voleli, bilo nam je lepo, zabavljali smo narod…Novac je bio u drugom planu, svi su imali približno, fudbaleri možda malo više. Sad se sve komercijalizovalo, klincima su uzori Mesi ili Ronaldo”.
3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?
“Pošto sam iz Priboja volim FAP, ali je Partizan u srcu. Sad sam uzeo da radim sa dečacima koji su 2008. Godište. Uvek im pričam da moraju da postanu dobri ljudi, da se druže, priskoče u pomoć, a sve ostalo dođe i prođe”.
4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Mene uvek povezuju sa utakmicom Partizana i Seltika u Glazgovu. Bilo je 5:4 za domaće, ali sam postigao četvrti gol koji nas je odveo u narednu rundu Kupa kupova. Takođe, kako se kaže, ‘ležao’mi je zagrebački Dinamo obično sam dobro igrao protiv Modrih i davao golove”.
5. Da li imate životni ili sportski moto?
“Osnov je da budeš normalan, čestit, pošten čovek…To uvek govorim mlađima, svojim učenicima. Važno je da si dobar igrač, ali ako nisi dobar čovek uvek ostane mala mrlja pa ljudi kažu odličan igrač, ali…”.
