Toliko ima uspešnih rezultata, vladala evropskom scenom, bila zapažena na svetskom rejtingu. I pojedinačno i ekipno. Uz sve to višestruka najbolja sportiskinja SD Partizan. Andrea Arsović je u petak obavila još jedan posao za medalju. Neko će reći ništa posebno, ali…
Andrea priča:
– Ništa senzacionalno zaista….Pozvali su iz opštine Savski venac da budem među onima koji će starijim sugrađanima odneti pakete pripremljene od grada Beograda. Naravno da smo se sestra, trener Donević i ja sa zadovoljstvom odazvali. Nije bilo razmišljanja.
Živi na Savskom vencu, klub je sa te opštine, saradnja odlična. Razlog više da se demonstrira prijateljstvo i u ovim teškim danima.
– Sve je bilo odlično organizovano, imam samo reči hvale. Odneli smo 50 paketa. Ima dosto volontera, mnogo mladih i to me je obradovalo i ohrabrilo. Težak je momenat, svi moramo da smo jedan za drugog.
Na pitanje kako je to izgledalo u praksi šampionka priča sa osmehom:
– Samo pozitivne reakcije. Stariji su to ljudi, bilo je i dirljivih scena. Pričali su mi da poštuju odluke, savete ali i da nedelju, dve uopšte nisu izlazili iz kuće. Pomoć im dobro došla. Imaju sada saradnju sa volonterima ali ovaj gest grada ih je oduševio.
Ovoga puta nije bilo čašćavanja od strane domaćina:
– Ostavili smo za neki drugi put. Bili su srdačni ali smo poštovali sve što treba, držali distancu i odlazili dalje. To su ljudi iz mog kraja dosta ih poznajem i baš mi je bilo drago posle svega.
U danima korone nema treninga, takmičenja, rekorda. Andrea, dvostruki učesnik Olimpijskih igara, moraće da treće učešće pomeri bar za godinu dana.
– Sve je stalo. Nema sporta. Tako već tri nedelje. Prvo je to bio šok, mada smo očekivali, a sada smo već u fazi prilagođavanja na situaciju gde je zdravlje najbitnije. Niko ne zna koliko će ovo da traje, sada su obaveze svih i nas sportista da se čuvamo i da pomognemo drugima da se čuvaju.
Podseća na prošlu sezonu:
– Gotovo da nisam imala slobodan dan. Koliko se sećam samo oko Nove Godine. Učestvovala sam na svim takmičenjima kod. Jedino dobro u celoj ovoj priči za koju želim da se završi što pre, jeste da mogu da se odmorim, da punim baterije. Sa treninzima radim na samopouzdanju, motivima koji mi inače ne nedostaju da budu odmah tu kad se vratimo u normalu.
Van takmičarskih razmišljanja Andrea je posvećena porodici:
– Sada smo stalno zajedno. Otac je preko 65, majka blizu i sestra i ja smo preuzele dosta toga. Moramo tako i nije teško. Nalazimo načina da bude zanimljivo. Čitam knjigu „ Kad je plakao Niče“. Sada imam vremena. Mnogo više nego obično.
Tekst:Sportski žurnal
