Treneri nam stalno govore da treba da se ugledamo na kapitena prvog tima – poručuju talentovani igrači crno-belih
Juniorski tim Partizana nedavno je obezbedio prvo učešće u istoriji kluba na fajnal-ejtu Evrolige, koji će se odigrati od 21. do 24. maja u Kelnu. Takav podvig bio je prava prilika da u redakciji “Novosti” ugostimo kapitena Luku Tarlaća (2002. godište, 202 cm) i Nikolu Radovanovića (2003, 204 cm), igrača koji je kvalifikacioni turnir u Beogradu završio u idealnoj petorci. Sa osmehom na licu, bez trunke treme, odgovarali su na pitanja kao da iza sebe imaju na stotine urađenih intervjua.
Red je bio da priča krene od samog početka – njihovih prvih košarkaških koraka.
– Prvo sam trenirao fudbal tri godine – počeo je priču nekoliko meseci stariji Luka, vođa ove generacije Partizana i sin nekadašnjeg reprezentativca Jugoslavije Dragana Tarlaća. – Iako je tata bio košarkaš, nije mi se mešao u izbor, već sam imao potpunu slobodu. Kad sam video da sam previsok za fudbal, promenio sam sport i postao član KK Sava. Bilo je to dobro mesto za razvoj mladih igrača, tamo sam proveo tri sezone, a onda sam na poziv Aleksandra Bućana, tadašnjeg trenera juniora, prešao u Partizan, za koji navijam od malih nogu
Više od 400 km dalje u Nevesinju, košarkom je počeo da se bavi Nikola. Njegovo dovođenje smatra se jednom od najvećih pobeda kluba u prethodnom periodu, jer su u redu za ovog vunderkinda stajale i mnoge moćne evropske ekipe…
– Iskreno, krenuo sam na košarku zbog društva – nasmejao je Radovanović čak i saigrača pored sebe. – Drugovi su me nagovorili, ali brzo sam se zaljubio u taj sport. U Nevesinju su treninzi bili samo dva do tri puta nedeljno i onda sam odlučio da pređem na neki ozbiljniji nivo. Imao sam dve ponude od Sparsa iz Sarajeva i Budućnosti iz Bijeljine. Izabrao sam drugu i tamo sam proveo tri sezone. Posle je stigao poziv Partizana koji sam prihvatio jer odmalena sanjam da igram za taj klub.
Iako tatina reč nije bila presudna za Lukin izbor, mladi košarkaš zna da najbolji savet može da dobije u kući od igrača koji je osvajao Evroligu sa Olimpijakosom, a i zlato na EP sa Jugoslavijom.
– Voli on da gleda i analizira, ali izdvojio bih jednu stvar koju mi je rekao. A to je da uživam dok igram, da ne budem nervozan. Tako da mi je uvek cilj da sa osmehom počnem utakmicu. Želim da idem tatinim stopama i da uspem ono što je i on.
Nikola je već sa 13 godina počeo u Bijeljini samostalan život, pa mu prelazak u Beograd nije teško pao.
– Brže sazrevam baš zbog toga, ali lepo mi je – ne krije Radovanović. – Volim da eksperimentišem, tako da nekad i sebi spremim da jedem. Idem vanredno u Ekonomsko-poslovnu školu. Moji ne dolaze često, jer rade, ali oni su mi najveća podrška – roditelji i brat koga sam nagovorio da trenira košarku. Visok je već 195 cm, a 2005. je godište. Tako da možda jednog dana budemo zajedno u Partizanu.
Pre manje od mesec dana Nikola i Luka su bili deo senorskog tima, koji je u Nišu osvojio Kup Radivoja Koraća. Obojica priznaju da mnogo uče gledajući Novicu Veličkovića.
– Svi treneri nam govore da iskoristimo to što je takav igrač tu pred nama. Posebno kad sam postao kapiten, počeo sam da obraćam pažnju na sve detalje. Učimo od njega. Baš na prvom treningu kad smo bili kod trenera Trinkijerija, na startu ove sezone, on je pitao pred svima Novicu šta bi uradio za klub, a on je rekao baš sve. Mislim da takav igrač ne postoji nigde – zaključio je Tarlać.
ZAGORAC NAM POMAŽE
TARLAĆ je prethodne godine bio učesnik i NBA kampa, inače je učenik 3. razreda Američke internacionalne škole na Senjaku. Idol mu je Bogdan Bogdanović, voli arhitekturu, igra za mlađe kategorije Srbije, a san mu je da jednog dana bude standardan u prvom timu Partizana.
– Kao nagradu dobijemo da treniramo sa seniorima, obično posle neke dobre utakmice. Na početku je bio mali strah, a sad se ne stidimo. Zalepimo se za nekog igrača i gledamo šta on radi. Uglavnom to bude Zagorac, on nas posavetuje, objasni nam, čak pita za izmenu da bismo mi ušli. Tako da hvala Radetu – poručio je Luka.
Tekst preuzet sa portala Večernje novosti
Autor :Mi. Rogač
