19. jun 2004. godine, prepuna dvorana „Milenijum“ u Vršcu i preko 4.500 navijača pratilo je 4. meč finala prvenstva Srbije i Crne Gore između Hemofarma i Partizana. „Crno-beli“ su u finalnoj seriji koja se igrala do tri pobede vodili sa 2-1, a četvrti meč pružiće gladaocima najbolju košarku u seriji i veoma neizvestan duel.
Kada su košarkaši Partizana na kraju treće četvrtine poveli sa 10 poena prednosti, mnogi su pomislili „da je to to“ i da je pitanje pobednika i novog šampiona rešeno, ali se domaćini nisu predavali. Igrali su odlično u poslednjem periodu i na 8 sekundi pre kraja, posle dva pogođena slobodna bacanja Nebojše Bogavca, koji je do tog trenutka šutirao penale 1/8, stigli do izjednačenja. Trener Partizana Duško Vujošević nije imao pravo da pozove tajm-aut, pa su „Crno-beli“ brzo izveli loptu, koji je Predrag Materić poslao u ruke Vlade Šćepanovića.
Partizan je u finalnoj seriji bio lišen pomoći dva možda i najbolja igrača te sezone, Frederika Hausa i Nenada Krstića, pa je Vlado Šćepanović bio prvi izbor „Crno-belih“ u napadu tokom svih mečeva finalne serije. Zbog toga nikoga nije iznenadilo kada je lopta stigla u njegove ruke, pogotovo pošto je do tada na meču postigao 26 poena, ali košarkaši Hemofarma imali su nameru da ga u poslednjem napadu spreče da popravi svoj poenterski učinak. Već oko polovine terena Nebojša Bogavac i Milutin Aleksić su gotovo udvojili Šćepanovića, koji je i pored toga driblao loptu i pokušavao da pronađe poziciju za šut. Fantastičnom prednjom promenom uspeo je Vlado Šćepanović u jednom trenutku da izbaci obojicu čuvara, koji su pored toga nastavili da ga prate, i da dođe do čeone linije i skoro samog ugla terena, a tada se ispred njega pojavio i centar domaćih Petar Popović, koji je imao nameru da mu dodatno oteža šut.
Vlado Šćepanović tada pravi dodatni korak u stranu i diže se na šut, a Petar Popović i Milutin Aleksić skaču visoko u nameri da ga izblokiraju. Bila je to gotovo „nemoguća“ pozicija, Vlado Šćepanović se nalazio iza table, a ispred njega su bile dve podignute ruke, ali on uspeva da pošalje perfektan šut i da loptu sa istekom vremena „kao kap“ pošalje kroz obruč, za pobedu i treću uzastopnu titulu šampiona države košarkaša Partizana. Pojedini igrači Hemofarma uhvatili su se za glavu, dok je Vlado Šćepanović završio u zagrljaju saigrača, a tadašnji predsednik Partizana Vlade Divac na tribinama primao čestitke.
Posle fantastičnog pogotka Šćepanovića, kojim je doneo titulu košarkašima Partizana i uspisao svoje ime među „besmrtne“ igrače „Crno-belih“ koji su svojim pogotcima donosili važne trofeje ovom timu, mnogobrojni navijači beogradskog kluba uleteli su na parket, kako bi zajedno sa svojim ljubimcima proslavili osvajanje šampionske titule. „Pobednički šut je uvek takav kada je poslednji na utakmici. Ako uđe onda si heroj, a ako ne uđe nikom ništa. Večeras je ta lopta ušla i to je nagrada za naporan rad cele sezone.“ – bila je prva izjava posle meča junaka trijumfa Partizana Vlade Šćepanovića.
„Oduševljen sam. Bila je ovo prava košarkaška atmosfera. Košarka je večeras pobedila, jer ovakvu završnicu utakmice i koš Šćepanovića može samo košarka da priredi.“ – bili su prvi utisci predsednika Partizana Vlade Divca. „Mislim da je danas utakmica bila takva da je sve ukazivalo na našu pobedu. Međutim, kada smo došli do plus 10 došlo je do nekog opterećenja zbog važnosti svakog promašenog šuta. To je moglo skupo da nas košta. Na kraju je stvar izvadio Šćepanović košem preko tri igrača što je svakako majstorija, ali je i sreća koju smo zaslužili pre svega time što smo naporno radili.“ – izjavio je posle meča trener Partizana Duško Vujošević.
Sa druge strane, u poraženom timu su bili razočarani zbog poraza, ali su i istakli majstorstvo Šćepanovića: „Večeras se nametnuo junak na junaka, a među mnogobrojnim jednakim odskočio je jedan, Vlado Šćepanović! On je uspeo da u samoj završnici reši utakmicu.“ – izjavio je posle meča legendarni Aleksandar „Aco“ Petrović, tadašnji trener Hemofarma. I kapiten Hemofarma Nebojša Bogavac bio je tužan zbog poraza, ali i on nije propustio priliku posle meča da pohvali Šćepanovića: „Onaj poslednji šut Šćepanovića ušao je, kako kažemo u Mojkovcu, “kao kap”. Nismo mogli da verujemo. Ipak čestitam Partizanu na pobedi!“ – izjavio je Bogavac.
Fantastičan pogodak Šćepanovića je oduševio sve ljubitelje košarke, a posebno navijače Partizana, kojima je i do danas ostao jedan od dražih iz vremena kada je ovaj tim imao apsolutnu dominaciju u srpskoj košarci. Kako je izgledao ovaj koš za titulu Partizana 2004. godine, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.
Tekst i foto preuzeti sa portala Sportska sećanja
