Izgubljeni mečevi od Napretka, Voždovca, Mladosti i Čukaričkog poništili sve dobro
Najefikasniji tim Superlige, druga najbolja odbrana u prvenstvu, deset golova, osam bodova i treće mesto u grupnoj fazi Lige Evrope… Mnogo je pluseva u Partizanovoj igri i učinku tokom zgusnutog jesenjog kalendara (u tri takmičenja 37 utakmica, postigao 75 golova), a kada se pogleda tabela elitnog srpskog ranga mogao bi se steći utisak da “parni valjak” nije vozio u punoj brzini, već da je to činio maltene “u leru”. Pad koncentracije u trenucima kada je sudija držao pištaljku u ustima i spremao se da odsvira kraj doprineo je da zaostatak za večitim rivalom bude dvocifren i da u situaciji kada nema deljenja bodova nastavak prvenstva deluje kao unapred izgubljena trka.
“Širina” rostera, preciznije njegova “suženost”, doprinela je da Miloševićev tim i u superligaškim utakmicama u kojima je tokom 90 minuta konstantno pritiskao rivala u poslednjim trenucima ostane praznih šaka. Deluje neverovatno, ali tri od četiri poraza Partizan je upisao bukvalno uoči poslednjeg sudijskog oglašavanja na utakmici, čime je “prosuo” tri značajna boda u trci za večitim rivalom. U Humskoj su “kraj odsvirali” Marko Dević iz Voždovcaa i Nikola Eskić iz Napretka, dok je na Banovom brdu brži od pištaljke bio Luka Stojanović i na taj način Čukaričkom doneo najdraži jesenji “skalp”.
U grupu utakmica gde su morali da ostvare više po svim fudbalskim parametrima spada i poraz od Mladosti u Lučanima. Navaljivali su crno-beli svih 90 minuta na gol rivala i uputili čak 20 šuteva ka golu Zečevića, ali je samo jedan rivalov, onaj Jovanovićev iz 77. minuta bio dovoljan da Mladost slavi veliku pobedu. Slična slika viđena je i u dva remija Partizana ove jeseni u Superligi. Napredak je u Kruševcu stigao do boda (2:2) iako je golman Milošević bio na konstantnim iskušenjima (6:15 udarci ka golu). TSC je poveo u prvom minutu meča u Humskoj, a zatim istrpeo pravu kanonadu udaraca ka golu Filipovića (17:4) i na kraju uspeo da sačuva bod.
Ono što i pored svih navedenih “grehova” Stojkovića, Natha i drugova na domaćoj sceni može da hrabri kako ekipu, tako i navijače je učinak u utakmicama sa najvećom “specifičnom težinom”. To se pre svega odnosi na najveću utakmicu srpskog fudbala gde je Crvena zvezda ostavljena na nuli kada je u pitanju statistička kolona koja se odnosi na udarce u okvir gola. Ta pobeda (2:0) “garnirana” je sa dve još ubedljivije protiv klubova iz vrha srpskog fudbala. Vicešampion Srbije iz prošle sezone, Radnički iz Niša je ubedljivo savladan na “Čairu” (4:1), dok je još gore prošla Vojvodina. “Lale” su često u prethodnim sezonama znale da zagorčaju život crno-belima, a ove jeseni su u Humskoj tek u finišu utakmice pogodile okvir Stojkovićevog gola. Poput Radničkog i Vojvodina je ispraćena sa četiri lopte u mreži (4:0)…
Evropska epizoda je u pojedinim delovima ličila na domaće muke Partizana, posebno se to odnosi na duele sa Alkmarom u kojima su crno-beli osvojili dva, a ispustili čak četiri boda iako su i u Beogradu i u Hagu imali vođstvo i igrača više na terenu. Na kraju, u poslednjem kolu protiv Astane Partizan je simbolično kao i na domaćoj sceni “rešetao”, ali i zvanično pao sa mape Lige Evrope…
BROJKE
37 utakmica
odigrali su crno-beli
41 gol postigli Natho, Asano, Suma i Sadik
75 golova postigao je Partizan od početka sezone
Izvor Večernje novosti
