Norvežanin se vraća na teren tek 29. februara, bolje su se pokazali Jovičić, Cucin, Nemanja Nikolić…
O, kako daleko deluje 14. januar kad su u Humskoj slavodobitno uzviknuli: „Stiže Musa Ndžaj”!
Sprovedete li anketu sad, 10 meseci kasnije, s pitanjem: seća li se neko naturalizovanog Norvežanina, preovladaće odgovor: kroz maglu.
Logično, u Partizanu, za šest meseci bitisanja, nije ostavio nikakav trag (samo 17 minuta na terenu: tri protiv Crvene zvezde na Marakani i 14 protiv Radničkog u Nišu), vreme je, uglavnom, provodio u lekarskoj ordinaciji, još od priprema u Turskoj lečeći najpre trbušni zid, potom…
Otud, crno-beli su mu letos aminovali odlazak na pozajmicu – u Od (Grenland), želeći da ga bar na jednu sezonu (od tri ugovorene) skinu s plate (navodno, oko 200.000 godišnje), ali…
Levokrilni napadač se, gle čuda, već krajem avgusta povredio?! Okej, dešava se, međutim… Predviđeni datum povratka: 29. februar 2020!
Musa je taman uhvatio zalet, odigrao četiri prvenstvene utakmice uz tri godine mlađeg brata Bilala i asistirao za remi protiv Kristijansunda, no… Ruptura „ahilove tetive”, očito, uzela je danak.
Dobra stvar: Partizan za Ndžaja, angažujući ga iz Stabeka, nije platio obeštećenje, narodski: „sreća u nesreći”.
E, sad, imamo i primer Sejdube Sume, posle dve sezone (i pozajmice u Makabiju iz Haife) koje su „pojeli skakavci”, „reinkarniranog” u poslednjoj godini ugovora, ali…
Nismo uvereni da iko sa crno-bele strane Topčiderskog brda sme da izađe u javnost i kaže: „Polako, Musa Ndžaj imaće Sumin sjaj”.
Dotle, osvrt i na učinak ostalih Partizanovih fudbalera na pozajmicama: golmana Marka Jovičića (Hibernijans, Malta), desnog beka Luke Cucina (Spartak) i centarfora Nemanje Nikolića (Vojvodina), već na prvi pogled – daleko bolji od akvizicije iz Skandinavije…
Tekst Sportski žurnal
