Foto: @colovic86
Kada je početkom novembra 2003. godine po imenima možda i „najzvučniji“ Real Madrid svih vremena u grupnoj fazi Lige šampiona bio u Humskoj rival Partizana, videli smo jedan remi (0:0) koji je bio podvig nad podvizima crno-belih, ali je to bio i meč koji je vrlo lako mogao da ode i na jednu i na drugu stranu, da se završi i pobedom Golijata (Reala), ali i Davida (Partizana). „Pljuštale“ su tada šanse i pred jednim i pred drugim golom, pa da je takav meč završen 4:4, 5:4, ili 4:5 – niko tu reč ne bi mogao da kaže, svaki od tih rezultata bi bio realan…
Sve ono što smo sinoć videli u meču grupne faze Lige Evrope 2019/20 između našeg Partizana i giganta po imenu Mančester Junajted, to nikako nije bilo nešto što je trebalo da se završi pobedom gostiju. Crno-beli su zaslužili možda čak i pobedu nad slavnim engleskim klubom, a ako ne – onda bez dileme jesu u najmanju ruku remi!
Fudbal je sport koji zaista ume da bude okrutan, mnogo okrutniji nego li bilo koja druga sportska grana. Nekad je on okrutan zbog zlehude sportske sreće, čitaj sportske nesreće i to se onda definiše lošom karmom ili sudbinom. Šta reći za ovo juče?
· 40. min: Da li je Partizan imao nesreću kod pogođene stative Sadika?
Foto: @colovic86
· 41. min: Da li ju je imao kod šuta Asana skoro sa istog mesta par minuta kasnije?
Foto: @colovic86
· 47. min: Koliko je centimetara falilo kod slobodnjaka Natha na početku drugog poluvremena da lopta uđe u gol?
· 52. min: Koliki je stepen nesreće imao naš tim u drugom poluvremenu kod šuta Sume, samog samcatog sa ivice šesnaesterca, kada je ispred sebe, nakon divnog „lažnjaka“ prodanog najskupljem defanzivcu sveta (kapitenu Megvajeru), imao „brisano polje“ i ceo gol širine 7,32m a pogodio je golmana Romera?
Foto: @colovic86
· 74. min: Zar nije sličan broj centimetara falio i kod šuta Sadika sa 14-15 metara?
· 83. min: Koliko je sreće falilo kod udarca glavom Asana, kada je posle kornera sa desne strane na prvoj stativi sjajno „kresnuo“ loptu i uputio je u gol, ali je Romero pokazao fenomenalan refleks i fantastično intervenisao?
Foto: @colovic86
· 86. min: Da li ste svesni da je kod narednog šuta Natha lopta promašila raklje gola Romera takođe za samo nekoliko centimetara?
Setimo li se svega nabrojanog, pa još konstatujemo da se ne sećamo bilo kakve ozbiljnije intervencije našeg golmana Stojkovića, iako ćemo pošteno da kažemo da je Mančester Junajted u prvom poluvremenu takođe pogodio jednu stativu, plus je imao još dve dosta ozbiljne situacije pred našim golom (jedan udarac glavom pored gola i jedan udarac sa distance pored gola, iz slične pozicije kao Suma u drugom poluvremenu) – došli bi do zaključka da je Partizan sinoć imao lošu karmu, zlehudu sudbinu….ALI…
Bilo je tu i nečeg drugog, nečeg presudnijeg, a to je USUD španskog arbitra Fernandeza koji u 66. minutu nije svirao očigledan jedanesterac nakon skoka i udarca glavom Miletića, nakon čega je Mektominej podigao ruku i zaustavio taj udarac!
„Usud“: Ono što je unapred određeno, udes, kob…Delilac sudbine…On je taj koji određuje da li će ti život biti majka, ili maćeha….
Bio je Fernandez odlično postavljen, usuđujemo se da tvrdimo i da je video visoko podignutu ruku igrača Mančester Junajteda, kojom je ovaj jasno uvećao prostor ispred sebe u odnosu na prostor kojeg bi njegovo telo zauzelo bez te podignute ruke, a upravo ta činjenica je presudna po novim pravilima da se tu pokazuje na „kreč“, potpuno nevezano za to ima li tu namere igranja rukom, sa kolike distance je upućen udarac pre pogađanja ruke i slično…Po ranijim pravilima smo imali puno proizvoljnija tumačenja i presude po ličnim uverenjima arbitara, ali su upravo zato pravila i promenjena – ovakva situacija je jednostavno penal i tu nema danas prostora ni za kakve diskusije! Fernandez neće i ne može dobiti prelaznu ocenu nakon ovako kardinalne greške na štetu Partizana, ali nama bod (ili čak bodove) niko više ne može doneti, oni su sinoć nepovratno izgubljeni.
Partizan je po svim statističkim parametrima sinoć nadigrao Mančester Junajted, osim po onom najbitnijem, a to je efikasnost. Crno-beli su samo u prvih 15-20 minuta bili previše impresonirani ambijentom i veličinom protivnika, a sve što su nakon toga uradili na terenu bilo je, u najvećem delu utakmice, fudbalski kvalitetnije od onog što je ponudio fudbalski gigant iz engleskog Mančestera. Ljubitelji statistike neka potraže podatke vezane samo za drugo poluvreme jučerašnje utakmice i videće kolika je tek dominacija Partizana bila posmatrano izolovano samo u drugih 45 minuta (udarci na gol čak 10:1, korneri čak 6:1 itd…). Koliko je đavo „crvenim đavolima“ odneo šalu bilo je posebno primetno u 60. minutu. Tada je gostujući trener Solksjer uveo na teren jednog Rašforda i jednog Džejmsa (dva igrača svetskog formata, koji realno spadaju u startere Mančester Junajteda) i u poslednjih više od pola časa smo na terenu imali nominalno toliko snažnu postavu gostiju koja po svim kriterijumima pripada vrhu evropskog fudbala! Njih je Solksjer uveo jer je želeo drugi gol, jer je video da mu pobeda „visi“ pod naletima crno-belih, a to je praktično i rekao posle na konferenciji za medije. Umesto toga, rezultatske odluke u korist svoje ekipe, dobio je međutim još više od pola sata drhtanja posle prilika i šuteva Sadika, Asana i Natha, kao što mu sigurno nije bilo svejedno u delićima sekunde kada je fudbalska i kosmička pravda u 66. minutu tražila penal za Partizan, a španski usud je rešio da toj pravdi prkosi i da na Boga ne misli.
Foto: @colovic86
PREDIVNA JE BILA PARTIZANOVA PUBLIKA SINOĆ! Dobra energija od starta na sve četiri tribine, non stop vetar u leđa svom timu, aktivno praćenje utakmice i vršenje pritiska na španski usud kad god se osetila nepravda u vazduhu (a osećala se više puta, ne samo kod sramotno nesviranog penala, osetila se i kod davanja kartona, kod presuđivanja običnih faulova itd.), sve to uz vrlo civilizovano ponašanje (bez petardi i baklji, bez ikakvih uvreda gostima), a „krešendo“ je doživljen na kraju utakmice kada su igrači Partizana i njihov kompletan stručni štab ispraćeni sa terena aplauzima i ovacijama celog stadiona koji su se čuli po čitavom gradu. Teško je, zaista nije nimalo jednostavno biti ovakav pozitivan kad ti tvoj tim izgubi bitan meč, a igrao je vrlo dobro protiv favorita i nije zaslužio da ga izgubi! Navijači Partizana su sinoć pokazali koliko su dobri baš kada je tako teško. A bili su toliko dobri da je gostujući trener Solksjer to morao sam od sebe da izusti na „presu“ posle utakmice, bez da ga je iko konkretno pitao nešto oko publike. Kada jedan Ole Gunar Solksjer, bivši fudbalski as koji je svašta u igračkoj karijeri prošao, koji je igrao na „milion“ stadiona po svetu, koji je doživeo „trilion“ navijačkih ambijenata, koji je u krajnjoj liniji i sam igrao za klub kojeg je sinoć predvodio sa klupe, a koji bez ikakve dileme tradicionalno, decenijama unazad ima odlične navijače, vrlo bučne i verne, kaže da „Partizanova publika može biti ponosna na svoje igrače, a ekipa Partizana može biti ponosna na svoje navijače“ i pritom mu se, pre početnog pominjanja Partizanove publike otme jedan uzdah očaranosti, uz konstataciju „fantastic atmosphere“ – onda je tu sve rečeno. Osećamo ponos, ponos i još jednom – ponos!
Foto: @colovic86
Gde smo sada? Situacija se ovim porazom iskomplikovala – uz Mančester (7 bodova) nas je sada i AZ Alkmar (5 bodova), više nego ubedljivom pobedom nad Astanom, takođe prestigao, ali naša do sada osvojena 4 boda nas i dalje drže potpuno u igri kada je u pitanju prolaz grupe, tj. osvajanje jednog od prva dva mesta u grupi.
Već za dve sedmice se igra 4. kolo, sa istim parovima kao sinoć, ali sa obrnutim domaćinstvima. Ni najgori rasplet u tom 4. kolu (naš poraz u Mančesteru i u isto vreme pobeda Holanđana u Kazahstanu, pri čemu već sad znamo da ukupna gol razlika u grupi teško da će na kraju biti neki odlučujući kriterijum za prolaz grupe, pa se zato ne treba previše brinuti zbog jučerašnjih čak 6:0 Alkmara protiv Astane) ne bi nas izbacio iz igre, ali bi nas onda svakako stavio pod imperativ osvajanja svih 6 bodova u preostale dve utakmice (protiv Alkmara u gostima i protiv Astane u Beogradu). Međutim, desi li se za dve sedmice samo jedan rezultat za nas bolji od najgoreg raspleta (tj. ako mi uzmemo neki bod u Mančesteru, ili ako Alkmar ne osvoji sva tri boda u Kazahstanu) – tu bi onda situacija za nas bila puno bolja i tu bi i naš remi u Holandiji u 5. kolu (uz naravno pobedu nad Astanom kasnije u Beogradu) mogao biti dovoljan za prolaz. Partizan se za dve sedmice svakako neće unapred predati na Old Trafordu, a uvereni smo da se, bez obzira na krajnji rezultat, tamo nikako neće obrukati.
Do odlaska na Old Traford čekaju nas međutim čak 3 prvenstvene utakmice u ligi za koju svi znamo kakva je, a rivali Spartak (u nedelju 27.10. od 16.00 časova na našem stadionu), Čukarički (u sredu 30.10. od 15.30h na Banovom brdu) i Vojvodina (u nedelju 03.11. na našem stadionu, videćemo još oko satnice) iziskuju maksimalnu pažnju i pripremu, kako se trenutni bodovni zaostatak Partizana za vodećim u ligi makar ne bi dodatno uvećao.
Zvanični sajt FK Partizan
