Bila bi to istinska fudbalska tragedija. A visila je o koncu. Mančester junajted je te 1965/66. video sebe sa osvojenim peharom Kupa šampiona, a ispao je u polufinalu od Partizana. Slomljen, razočaran, ser Mat Bezbi je ozbiljno razmišljao da se posle toga povuče, da napusti Mančester, da ode iz fudbala. Priznao je i sam da je bio na ivici. Srećom po njega, Junajted i svetski fudbal, to se ipak nije dogodilo.
A sve je posledica, kako danas sami priznaju Englezi u svedočenjima sa ondašnjeg dvomeča Partizana i Junajteda, zbog – arogantnosti. One čuvene fudbalske engleske arogantnosti, zbog koje su dugo mislili da su najbolji „loptaši“ na svetu.
Kada su tog 13. aprila 1966. izašli na teren JNA u Humskoj ulici, za pravo da tako misle su im davali i igrači Partizana. Nekadašnji golman Junajteda Hari Greg je ovako svedočio u knjizi „Loša strana slave“.
„Jugosloveni su bili preplašeni od nas. Čitali su o moćnom Mančester junajtedu u doba naše najveće slave. Bili su impresionirani našim imenom i tako su i odigrali prvo poluvreme“, rekao je Greg.
Scene u poluvremenu u dve svlačionice su okrenule sve. Rezervista Noel Kantvel je rekao saigračima da je samo pitanje trenutka kada će da postignu gol u Beogradu. Ali u svlačionici pored, gde su bili igrači Partizana, pali su okovi s nogu.
„Partizan je bio drugi tim u drugom poluvremenu. Shvatili su da su nas precenili i počeli su da igraju“, rekao je Greg.
Za 13 minuta igre u nastavku crno-beli su postigli dva, a promašili dve kolosalne šanse da sve završe već u Beogradu.
Čak i pored poraza od 2:0, priznaje Greg, Mančester se nije spremao za revanš kao da mu život od toga zavisi. Za razliku od jugoslovenskog tima…
„Naša priprema za revanš je bila uobičajena. Govor u svlačionici kao uvek ‘izađite i uživajte’. Dok su igrači Partizana bili naoštreni, fizički i psihološki, da se brane. Bili su sposobni da taktiku prilagode svakoj situaciji“, objasnio je Greg.
Na kraju, Partizan je izgubio sa 1:0 na Old Trafordu, ali je prošao dalje, pravo u finale. Teatar snova u Mančesteru postao je mesto košmara za Mata Bezbija, menadžera Junajteda. U svlačionicu je ušao kao slomljen čovek.
„Nikada nećemo osvojiti Kup šampiona“, rekao je igračima.
Svi igrači toga doba svedočili su u raznim biografijama, knjigama, intervjuima, da je Bezbi rekao da odlazi, da se povlači, ali da je njegova suprugra odigrala ključnu ulogu i učinila da se predomisli.
I ser Mat je u jednom intervjuu godinama kasnije ispričao:
„Bio sam sit svega. Vozio sam sam ulicama i jednom sam se zaustavio blizu škole za slepu decu. Sedam slepih dečaka sa štapovima u rukama je prelazilo ulicu. Samo sam sedeo u kolima i pomislio: ‘Mat, koji ti imaš problem u životu? Nikakav u poređenju sa ovom jadnom decom’. U tom momentu sam pomislio, idemo još jednom, da probamo još jednom“, ispričao je Bezbi.
Ser Mat je ostao. Dve godine kasnije, u proleće 1968. Mančester je postao šampion Evrope.
Mozzart sport
