Partizan NIS tokom vikenda učestvuje na turniru u Klužu, prvi protivnik Mornar
Danas oko devet časova, iz Beograda ka Rumuniji krenuli su košarkaši Partizana. Konačna destinacija – Kluž! Tu će tokom vikenda učestvovati na prijateljskom turniru. Namerno ili ne, ali izabirom gostiju domaćin je „udesio” da se tu, 500 kilometara daleko od Humske, sastanu Partizanova sadašnjnost i slavna prošlost!
Na klupi domaćina, u ulozi savetnika, sedi najtrofejniji trener u istoriji Partizana – Duško Vujošević, Fenerbahče, jednog od učesnika, vodi čovek koji je u Humsku doneo najznačajniji trofej u istoriji – titulu prvaka Evrope – Željko Obradović.
Divna simbolika!
I ne samo to… Na tom turniru od košarke će se zvanično oprositi Aleksandar Rašić. Još jedan bivši igrač Partizana, član generacije koja je ostvarila najbolje rezultate u novijoj istoriji kluba. One iz sezone 2009/10, kada je Partizan igrao na fajnal-foru Evrolige u Parizu, a onda osvojio titule u ABA ligi i domaćem šampionatu!
Rašić je karijeru završio kao član Kluža, koji je za sutra, pre utakmice protiv Fenerbačea, zakazao malu svečanost tim povodom.
Sve to jesu dobri razlozi da crno-beli prevale put od nekoliko stotina kilometara. Ali, nisu jedini. Niti osnovni.
Najvažnije je da taj turnir posluži svrsi. Da – kako Andrea Trinkijeri, trener Partizana voli da kaže – crno-beli posle njega budu bolji nego što su bili pre.
Baš kao što je bio slučaj sa svim dosadašnjim prijateljskim utakmicama. A one su pokazale i sasvim dobru formu Radeta Zagorca. Posebno poslednje dve, na turniru u Poljskoj.
Pre priče o onome što čeka Partizan, Zagorac se vratio na sezonu koja je prošla. Još oseća žal.
– Žao mi je što ta sezona rezultatski nije prošla bolje. Mogli smo da uradimo bolji posao. Ali, dobro! To je sve ostalo iza nas.
Ispred su novi izazovi.
– Došlo je dosta novih, dobrih i iskusnih igrača, koji istovremeno žele i da se dokazuju, koji nisu potpuno afirmisani u Evropi, osim možda jednog ili dvojice. Uz neku domaću osnovu koja je ostala, dobrih, vrednih i talentovanih momaka. Uz uslove koje imamo, a koji su sjajni, sve to je dobar razlog da verujemo da možemo u vrh.
Šta je to što on od sebe očekuje, pitamo. Prošla sezona je bila vrlo turbulentna, kada je on u pitanju. Sjajan početak, pa pad forme zbog silnih problema sa povredama. Dugo je i odsustvovao sa terena, posle čega u drugom delu sezone nije uspeo da se vrati u ritam sa početka. Zagorac kaže…
– I dalje imam velike ambicije i velika očekivanja od sebe. Početak prošle sezone je bio odličan, onakav kakav sam i zamislio. Međutim, te neke povrede, koje ranije u karijeri nikada nisam imao, su mi ubijale ritam iznova, iznova i iznova… Tri ili četiri puta! Sve je to bilo malo i frustrirajuće. Uticalo je i na samopouzdanje, pa i na sigurnost, sam pristup svakom treningu.
Zastao je, pa dodao…
– Verujem i nadam se da ih ove godine neće biti. Koncentracija i fokus su ovog leta bili usmereni baš na te stvari. Da napravim neku bazu koja će mi pomoći da ostanem, što je moguće duže, zdrav.
Naglasio je…
– O nečem drugom, odnosno učinku na terenu, kasnije…
Mada, prijateljske utakmice koje je do sada odigrao, kažu i da se na teren „vratio” u punom sjaju.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
