Partizan je od početka sezone odigrao 11 takmičarskih mečeva u dva takmičenja, a mi pravimo presek rezimirajući utiske pred nastavak sezone 14. septembra
Prvi takmičarski ciklus u jesenjem delu sezone 2019/20 je za nama. Za fudbalere Partizana je on započeo 21.07.2019. (pobedom u premijernom kolu Linglong Tire Super lige, u Inđiji sa 1:0), a završen je juče, 01.09.2019. (remijem 1:1 na domaćem terenu protiv TSC iz Bačke Topole). Crno-beli su u ovih četrdesetak dana u Evropi odigrali 6 mečeva, sa bilansom 4-1-1 i gol razlikom 10:4 (+6), dok su u domaćem šampionatu odigrali 5 utakmica, sa bilansom 3-2-0 i gol razlikom 11:3 (+8). Kombinovano to iznosi 11 odigranih mečeva, sa bilansom 7-3-1 i gol razlikom 21:7 (+14).
LIGA EVROPE:
Partizan je apsolutno ispunio očekivanja u 6 utakmica koje je odigrao – kako igrački, tako i rezultatski. Ostvario je primaran cilj koji je postavljen, izborena je grupna faza Lige Evrope (9. po redu u istoriji kluba), a to je učinjeno protiv nimalo lakih i naivnih protivnika (koje su neki drugi drugi tokom ovih letnjih kvalifikacija svakako imali kao prepreke na putu do grupne faze). Ako se za Konahs Ki iz Velsa može reći da ne pripada čak ni srednjoj evropskoj fudbalskoj klasi (i pored njihove fanatične borbenosti i istog takvog branjenja svog gola), turska Malatijaspor i norveški Molde sasvim sigurno spadaju u srednju evropsku klasu. Imati protivnike takve klase u kvalifikacijama za Ligu Evrope, onda kada si nosilac u žrebu, sve je samo nije sportska sreća darovana žrebom. Partizan se u evropskim kvalifikacijama predstavio generalno veoma dobro (nekad malo bolje, nekad malo lošije) i sva tri svoja protivnika do grupne faze je u svakom smislu nadmašio, nadvisio. Crno-beli nisu ni načeli „rezervoar“ sportske sreće u Evropi do sada, pa se nadamo da će taj „rezervoar“ krenuti da se „troši“ onda kada to bude verovatno i potrebno – u mečevima grupne faze protiv holandskog AZ iz Alkmara, kazahstanske Astane i posebno protiv slavnog, engleskog Mančester Junajteda.
U Evropi je u prethodnih 40-ak dana zarađen i značajan novac za funkcionisanje kluba. Ova tematika je na klupskoj stranici detaljno obrađena još početkom jula, za vreme trajanja priprema ekipe u Sloveniji. Podsetimo se:
UEFA – svake godine važan potencijalni „sponzor“
(Linkuj sa: http://partizan.rs/213524-uefa-svake-godine-vazan-potencijalni-sponzor/?pismo=lat)
Zarađeno je samo na ime premija UEFA već 4.745.740 €. Ovu cifru dobijamo tako što se saberu nagrade za uspešno prebrođena 2. i 3. kvalifikaciono kolo (260.000 € + 280.000 €), zatim premija za obezbeđen start u grupnoj fazi Lige Evrope (2.920.000 €), kao i premija za 18 tzv. „vrednosnih akcija“ (ukupno 18 x 71.430 = 1.285.740 €, a sve to uzimajući u obzir da se od 48 ekipa koje će igrati grupnu fazu Lige Evrope 2019/20 naš klub po klupskom koeficijentu nalazi na 31. mestu). Ovaj već zarađeni novac može, odnosno svakako će u nastavku sezone biti i značajno uvećan kroz:
· prihode iz marketinškog pula u grupnoj fazi, uz napomenu da je Partizan jedini srpski klub u grupnoj fazi Lige Evrope, pa će kao takav raspolagati sa svih 100% novca koji se bude obračunao u tom „ćupu“ za srpske predstavnike
· prihode od TV prava za tri utakmice grupne faze na svom stadionu, uz pogodnost da je jedna od njih protiv slavnog Mančester Junajteda (Englezi svakako najviše plaćaju TV prava, mada je ovde reč „samo“ o Ligi Evrope)
· prihode od prodatih ulaznica, uz nadu da će se tu naći i prihod sa prve utakmice protiv holandskog AZ Alkmar (ukoliko UEFA uvaži žalbu Partizana i smanji prvobitnu kaznu sa dve na jednu utakmicu bez prisustva publike)
· pozitivne rezultate u grupi (remi 190.000 €, pobeda 570.000 €)
· eventualno obezbeđen prolazak grupe i plasman u 1/16 finala Lige Evrope (1.000.000 € ako se to učini sa 2. mesta u grupi, odnosno 1.500.000 € ako se to učini kao pobednik grupe)
Prihodi naravno nisu isto što i zarada (makar ne kad je Partizan u pitanju), troškovi organizacije evropskih utakmica, a posebno gostovanja po Evropi (u Partizanovom slučaju i u Aziji, jer je Astani mnogo bliži Kineski zid nego li evropski kontinent!) su veliki, ali to nikako ne umanjuje značaj prihoda iz plasmana u evropsko takmičenje.
Sve u svemu, dosadašnji utisci vezani za Evropu su krajnje pozitivni do sada, a šlag na tortu je ne samo interesantna grupa koju smo dobili, već i jedan praktično idealan raspored odigravanja utakmica u grupi – počinjemo protiv Holanđana na svom stadionu, tri dana pred večiti derbi, a završavamo grupu takođe na svom stadionu protiv Astane, u utakmici koja vrlo lako može biti odlučujuća za dalji plasman.
LINGLONG TIRE SUPER LIGA:
Sve tri do sada ostvarene pobede (u Inđiji 1:0, protiv Mačve 4:0 i protiv Rada 3:0) su bile besprekorne i apsolutno zaslužene. Remi u Kruševcu (2:2) je, gledajući samo po šansama, mogao da se završi i pobedom crno-belih, ali igra našeg tima u tom meču nije bila dobra i to je jedina igračka „mrlja“ našeg tima u dosadašnjem toku sezone. Što se tiče jučerašnjeg remija (1:1) kući protiv novajlije u ligi iz Bačke Topole, tu zaista imamo splet vrlo nesrećnih okolnosti – počev od gola primljenog posle samo 25 sekundi (!) igre, pa sve do brojnih izglednih šansi propuštenih i u prvom i u drugom delu igre. Partizan je bez ikakve dileme zaslužio juče sva tri boda, uprkos činjenici da je imao naspram sebe jednu veoma dobru ekipu TSC-a, koja predstavlja najpozitivnije iznenađenje u ligi i kamo sreće da je više takvih ekipa u ovoj ligi. Gosti iz Bačke Topole su od početka igrali fudbal, napadali su i sami sve dotle dok ih Partizan nije sve više i više potiskivao na njihovu polovinu, a i kada su bili primorani na grčevitu odbranu – nisu se služili nekim „prljavštinama“ za kojima poteže mnogo klubova koji dođu na naš stadion. Nisu gosti iz Bačke Topole krivi što su bili juče i miljenici sportske sreće (što je vrlo sportski i korektno priznao javno i njihov trener, a naš bivši igrač Zoltan Sabo), a ako je već tako bilo – neka ih onda ta sreća prati i u nekim drugim utakmicama tokom ove sezone.
Partizanu je svaka utakmica u ovoj ligi prava prvenstvena – takmičarska, ratnička, ispunjena nabojem. Svako ko igra protiv crno-belih daje svoj maksimum I TO TAKO I TREBA DA BUDE, TAKO TREBA I DA OSTANE SVE VREME! A da li je to slučaj u svim ostalim utakmicama u ligi? Ima li neko ko to posmatra, ko će konstatovati da to i nije baš tako? Prebrojava li neko prekršaje i kartone u nekim utakmicama u ovoj ligi, posebno u onima koje bi po svim kriterijumima mogle, pa i morale sloviti kao derbiji kola? Registruje li neko ko sa kakvim postavama nastupa, koga i kad izostavlja od oslonaca svoje ekipe u određenim utakmicama i šta je razlog tome? Jel neko u ovoj zemlji i ligi sme javno da priupita neke fudbalske trenere šta im znači ova ili ona sramotna izjava pred važnu utakmicu njihovog tima? Da li je neko uticajan u ovoj ligi konstatovao više nego čudne kladioničarske kvote pred neke utakmice? Ako jeste, da li je svestan koliko jezika takve kvote govore? Kladionice ne igraju fudbal? A da li su ipak upućene u neke stvari jako dobro, pa baš zato ne propadaju tako lako u svom poslovanju? Jel se dobro suđenje u ligi nagrađuje pohvalama samo kada se to desi na utakmicama Partizana (na kojima se Partizanu po pravilu ne poklanja ni aut na sredini terena), ili bi ono moralo da se zahteva i na svim ostalim utakmicama, odnosno da ga se javno žigoše ukoliko je loše? Ako je Ožegović juče u finišu utakmice opravdano dobio žuti karton za pokušaj simuliranja penala (jer je telesni kontakt, onakav kakav je bio, dozvoljen u fudbalu) – zašto bi to na nekoj drugoj utakmici sasvim sigurno bio penal za domaćina, nakon čega tom sudiji ne bi falila ni dlaka sa glave? Pa uverili smo se u ovo poslednje i u ovoj do sada „kratkoj“ sezoni, da ne pričamo o prethodnim sezonama čega je tu sve bilo….
Dakle koliko god nam utisci bili pozitivni kada je Evropa u pitanju, toliko su nam utisci loši kada su u pitanju dosadašnja dešavanja u Linglong Tire Super ligi. Jučerašnjih 1:1 tu ne igra bukvalno nikakvu ulogu, sve bi ovo isto važilo i da je Partizan juče pobedio sa četiri-pet golova razlike (kako je po šansama i mogao biti slučaj).
Te negativne utiske iz Linglong Tire Super lige ublažava samo konstatacija o lepoj posećenosti Partizanovim utakmicama i u domaćem prvenstvu. U Inđiji smo imali pun stadion, mahom navijača Partizana (4.000), protiv Mačve smo nažalost igrali bez publike, protiv Rada je bilo respektabilnih 6.000 ljudi, a juče protiv TSC-a čitavih 15.000 (!) što je veoma ohrabrujuća poseta, bez obzira na to što je ulaz bio besplatan. Navijači Partizana očigledno prepoznaju neke vrednosti ekipe Sava Miloševića, pokazuje to i broj sezonskih karata koji je do sada kupljen (preko 4.000, što nije bio slučaj ranijih sezona, pa ova tema zaslužuje i dobiće dodatni prostor) i nadamo se i verujemo da će se ovaj pozitivan trend nastaviti i nakon takmičarske pauze koja je upravo nastupila
Zvanični sajt FK Partizan
