Liga šampiona 2003 i 2010, a Liga Evrope 2004, 2006, 2008, 2009, 2012, 2014, 2015, 2017. i sad 2019. godine – to su od sinoć 11 „punih“ evropskih jeseni najuspešnijeg srpskog kluba u Evropi u XXI veku!
Igraće se evropski fudbal ponovo u Humskoj ulici grada Beograda, a sa Partizanovim učešćem i van Ulice Humske, tokom čitave jeseni ove 2019. godine! Duga nam je i preduga je bila pauza bez evropske grupne faze koju smo morali da izdržimo, pa i istrpimo tokom čitave jeseni 2018. godine, a nakon poraza od Bešiktaša u Istanbulu. Nije Partizan na to navikao svoje navijače, skoro dva puta češće smo te grupne faze igrali (11 puta) nego što ih nismo igrali (6 puta) i zato je u norveškom gradiću Moldeu sve opet došlo na svoje, za svakog onog ko voli crno-bele boje. Lepo se i rimuje…
Potpisnik ovog teksta je imao tu sreću da lično prisustvuje većini utakmica istovetnog značaja kao što ga je imao meč u Moldeu (protiv Temišvara 2008. i Tromza 2012. u Humskoj, kao i na gostovanjima u Bukureštu 2004, Groningenu 2006, Žilini 2009, Briselu 2010, Bakuu 2014. i sada u Moldeu 2019.). Svaki put je radost zbog izborene grupne faze LŠ ili LE bila neverovatna, ali postoji jedna „dimenzija“ koja je posebno obeležila ovo što se desilo u Norveškoj – pritisak je bio ogroman, ali pritom nije bio samo sportski! Savo Milošević, njegov stručni štab i naš igrački kadar su u Norveškoj imali stravičan teret, koji se ogledao u tome da se od njih očekivalo da obezbede ne samo sportski uspeh i isti takav prosperitet Partizana (što je potpuno normalno u poslu kojim se bave i za koga taj posao obavljaju, na kom nivou takmičenja), već na neki način i celokupan život kluba u narednim mesecima, odnosno u narednoj godini! Takav se jednostavno momenat „poklopio“, takva jedna celokupna situacija u klubu i oko njega, da je plasman u grupnu fazu evropskog takmičenja postao praktično stvar preživljavanja! Ostati uspravan pod takvim jednim teretom, u situaciji kada si dominirao i apsolutno sve kontrolisao u prvom poluvremenu ali to nisi materijalizovao golom i vođstvom, a onda primaš gol za eliminaciju na samo nekih 20-ak minuta pre kraja utakmica i onda se ipak ekspresno dižeš, daješ gol za povratak iz mrtvih, čak do kraja stvaraš i šanse za pobedu koja ti i nije bila potrebna za prolaz u grupnu fazu – to mogu samo fizički i mentalno potpuno spremne sportske ličnosti!
Ponovilo se u tom smislu sinoć u Norveškoj ono što se desilo u revanšu polufinala kupa u Nišu nakon primljenog gola i u finalu kupa u našem komšiluku prošle sezone (kada i nismo morali da primimo gol da bi tek tad postali autsajderi, bili smo to i pre početka tog finala), kao i ono što se desilo protiv turske Malatije u Beogradu nakon primljenog gola, pa i u revanšu protiv Malatije nakon rano primljenog kiks-gola, pa i ono nakon primljenog gola u Beogradu protiv Moldea – ovaj Partizan se nikada ne predaje, a najjači je onda kada mu je najteže i kada je od mnogih već otpisan! To će prijati navijačima Partizana da konstatuju, jer navijač Partizana kroz celu istoriju kluba i postojanje odanih navijača voli kad je borba fudbalera neprestana. To mu je bitnije od umiranja u lepoti i od kombinatorike u igri, to je tako oduvek bilo kada su u pitanju navijači Partizana i zato su status obožavanih u Partizanu često imali i oni koji su bili relativno skromnijeg fudbalskog znanja, koji nisu bili nikakvi fudbalski virtouzi. Daleko bilo da Partizan i danas nema nekolicinu igrača koji fudbal imaju, što se ono kaže, u malom prstu, ali kod nas ipak preovladava utisak da je ova ekipa trenera Miloševića sazdana pre svega od velikih i hrabrih boraca.
Partizan plasmanom u grupnu fazu Lige Evrope dobija jako puno. Hajdemo najpre o konkretnim ciframa i istim takvim faktima:
· Dobiće značajnu finansijsku „injekciju“ od strane UEFA – što direktno, što indirektno, zaradiće u periodu od jula do decembra ove kalendarske godine minimum 7-8 miliona evra, a u zavisnosti od rezultatskog uspeha i od zarade od prodatih ulaznica i od prodaje prava za TV-prenose u grupnoj fazi možda taj milionski iznos u evrima bude čak i dvocifren!
· Dobiće priliku da svoj, već ojačan klupski koeficijent za narednu sezonu (trenutno on iznosi 19,000 bodova) u poređenju sa koeficijentom kojeg uživa u ovoj sezoni (18,000 bodova), dodatno uvećava, čim u svojoj grupi ostvari 1 pobedu i 1 remi, odnosno 3 remija.
· Dobiće priliku da zajedno sa svojim večitim rivalom i dalje poboljšava nacionalni koeficijent Srbije, uz konstataciju da od sinoć stvari po Srbiju izgledaju jako dobro – u pokušaju da se naša zemlja do juna 2020. godine podigne na rang listi UEFA makar na 15. mesto. Konkurenti Grci su ostali bez AEK-a i bez PAOK-a, konkurenti Kiprani su ostali bez Apolona, a konkurenti Hrvati su ostali bez Rijeke u Evropi. To 15. mesto na rang listi UEFA, kome smo od sinoć bliži nego do sinoć, bi obezbedilo neuporedivo povoljniji status za naše klubove od leta 2021. godine, onda kada bude započeo novi trogodišnji ciklus UEFA i kada krenu kvalifikacije ovaj put u čak tri evropska klupska takmičenja. Imali bismo, naime, 2 predstavnika u kvalifikacijama za LŠ, 1 predstavnika u kvalifikacijama za LE i još 2 predstavnika u kvalifikacijama za novo takmičenje LE 2.
Indirektno je Partizan takođe već profitirao, a i dalje može dodatno da profitira. O čemu je sve reč?
– Vrednost našeg tima i svakog našeg igrača je od sinoć veća nego što je bila do sinoć i to je normalno. Sad je već reč o igračima koji nastupaju za klub koji igra grupnu fazu LE.
– Partizan je kao klub postao atraktivniji za dolazak novih, kvalitetnih igrača i to ne važi samo za ovih par dana letnjeg prelaznog roka 2019, već i za zimski prelazni rok 2020. ili za letnji prelazni rok 2020.
– A šta tek ako se u grupnoj fazi ostvari novi uspeh, ako se opet prezimi u Evropi (a tu priliku smo dobili takođe juče u Moldeu)?
– A šta tek ako Srbija dođe u junu 2020. do onog pomenutog 15. mesta na rang listi UEFA, pa ti kao Partizan možeš svakom potencijalnom pojačanju da kažeš: „Slušaj, mi imamo uskoro dva kluba u kvalifikacijama za LŠ, bilo bi čudo da Partizan ne bude jedan od ta dva kluba, jel ti se igraju te kvalifikacije?“
– Koliko vredi imidž celog kluba, nesumnjivo ulepšan novim plasmanom u renomirano evropsko klupsko takmičenje?
– Koliko vredi jedna opšta pozitivna atmosfera koja je počela da se stvara sa poslednjim zviždukom francuskog sudije u Moldeu, koja se pretvorila u erupciju oduševljenja u avionu koji u trenutku dok nastaje ovaj tekst jezdi evropskim nebom nazad ka Beogradu i u kojem sve treperi od sreće? Koliko vredi to što će u nedelju, u derbiju 7. kola domaćeg prvenstva, na utakmici između Partizana i novajlije u ligi, TSC iz Bačke Topole, koji predstavlja na početku ove sezone najprijatnije fudbalsko iznenađenje u zemlji, biti prisutno možda i svih 10.000 ljudi? Koliko vredi to što bi se nakon tog meča i nakon prvenstvene pauze koja će zatim uslediti moglo desiti da navijačima Partizana u naviku pređe da masovno krenu da dolaze na sve naše utakmice, kako u zemlji tako naravno i u Evropi? Ne zaboravimo, nakon pauze sledi gostovanje Proleteru, pa odmah zatim start grupne faze LE i odmah iza toga imamo večiti derbi na našem stadionu!
U trenutku sastavljanja ovog teksta ne znamo kako će izgledati Partizanova grupa u Ligi Evrope 2019/20. Kakva god da bude, a može biti izuzetno atraktivna, biće i prolazna. Ako ništa drugo, s obzirom da smo u 3. šeširu, imaćemo jednu ekipu u grupi koja ima slabiji klupski rejting od našeg. Borićemo se za naše novo „zimovanje“ u Evropi, borićemo se sa svime čime raspolažemo, borićemo se dokle god postoje i teoretske šanse da se grupa prođe. Borba je znak prepoznavanja ove naše današnje ekipe i taj znak prepoznavanja će je sigurno krasiti i ubuduće.
Biće uzbudljivo u nastavku sezone. Već je dobro, a to ne znači da neće biti i još bolje.
Ne, zaista nije svejedno to što je juče u Norveškoj ostvareno.
V. Ćujić
Zvanični sajt FK Partizan
