Gost Mozzartove rublike”Pet na pet” bio je bivši igrač Partizana, a sada trener mlađih kategorija u klubu, Nikola Grubješić.Njegove odgovore vam prenosimo u sledečem tekstu:
Rođen je u Šapcu. Sin je čuvenog Pavla Grubješića koji je odigrao oko 300 utakmica, a postigao 100 golova za Partizan. Iz Mačve je stigao u Humsku, kalio se u Teleoptiku, uzeo titlu sa “crno – belima”, a potom ga je fudbalski put vodio do Kamaza, Haife, Larise, Švedske, Mađarske, Filipina…Igrao je još za Leotar, Voždovac i Čukarički.
Trenutno radi u Partizanovoj školi fudbala sa jednom od mlađih selekcija. Na prvu loptu je prihvatio naš poziv da za sredu sastavi MOZZARTOV “Humanitarni tiket u podne”, a ujedno nam je dao odgovore na pitanja za rubriku “Pet na pet”.
1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport osim fudbala i koji?
“Bavio sam se atletikom, ali sam ubrzo prešao na fudbal. Bilo je to i logično jer sam uz oca Pavla Grubješića bio stalni posetilac fudbalskih stadiona. Prvo šabačke Mačve pa dalje i dalje…”
2.Ko Vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Mnogo sam voleo trojicu igrača Davida Trezegea, Ernana Krespa i Filipo Inzagija. Neću reći da su mi bili uzorori već omiljeni igrači”.
3. Klub koji nosite u navijačkom srcu ?
“Zauvek Partizan”.
4.Kakva su očekivanja od srpske košarkaške reprezentacije na SP u Kini?
“Sigurno je da neće biti lako. Imamo sjajan tim sa velikim igračima od Bogdanovića, Jokića i da ne nabrajam dalje. Imamo Saleta kao selektora… Za rivale imamo odlične Špance, Francuze, Australijance o Amerima da ne pričam. I pored sjajnih protivnika nadam se najsjanijem odličju”.
5.Životni i sportski moto?
“Upornost, istrajnost, vera u uspeh…Trudim se da nikad ne odustajem”.
