-Ne znam šta bih rekao… Posle onakve igre i velikog vođstva, dopustimo toliku seriju, pritom sve u dva-tri minuta. To je nešto što me izjeda! Sedim u svlačionici i razmišljam kako, šta, gde.
–Ako treba da se zadovoljavam što su to Zvezda, Cedevita i Budućnost, onda mogu slobodno da se pokupim i da idem kući. Pa, nismo ni Karpoš dobili lako, ni Mornar… Odnos pobeda i poraza je umesto 6-3 mogao da bude i 3-6. Treba ostati pozitivan i gledati unapred.
–Majstorović?…Svaki igrač nedostaje. Fali nam i kada ne dođe na trening. Radimo zajedno, jedemo zajedno, u hoteli smo po ceo dan kada smo na gostovanjima, družimo se… Jedva čekamo da se vrati.
–Nije Šarloa loša, imaju dosta Amerikanaca, igraju drugačiju košarku, na kakvu mi sa ovih prostora nismo navikli. Mi ne smemo nikoga da potcenimo, niti da se opustimo protiv bilo koga.Igramo pred svojom publikom, kojoj nismo pružili nijednu dobru utakmicu. Smatram da im dugujemo zbog toga, ali ovo je očigledno period koji moraš da preboliš kako bi ekipa rasla.
