O prelaznom roku, Musi i Sumi, načinu odabira igrača, ljudima kojima nije mesto u fudbalu, zašto hoćemo fićom na Mars…
Koliko na fudbalskom terenu, toliko i u konferencijskoj sali. Tačno 95 minuta, kad da je vodio utakmicu, plus nadoknadu vremena, proveo je Savo Milošević u subotnjem matenu sa novinarima i sveže ovenčan premijernim peharom u trenerskoj karijeri otvorio niz tema o sadašnjosti i budućnosti Partizana, zagrebavši i ispod površine, sa jasnom idejom da od problema srpskog fudbala ne beži, već im kreće u susret.
Za samo dva meseca, koliko je na klupi, šef strulčnog štaba crno-belih svašta je preturio preko glave, očev od povika u Kruševcu da bi trebalo da ode do slavlja na terenu najvećeg rivala i delimičnog spasa turbulentne sezone. Zato mu i samo 13 utakmica u samostalnom vođenju ekipe izgleda kao – večnost.
„Imam utisak kao da sam došao 2016“, smeška se Milošević, objašnjavajući da ga javnost i dalje uzima sa rezervom i ne percepira kao stratega Parnog valjka.
Konkretno?
„S obzirom na sva dešavanja, broj utakmica u kratkom periodu, situacije u kojoj se ekipa nalazila pre dva meseca, psihološkog pritiska, strepnje za mesto u kvalifikacijama za Ligu Evrope, što je moglo da ima katastrofalne posledice, za neverovati je da danas mogu da pričam sa mesta čoveka koji je osvojio kup i završio ligu pobedama u poslednjih nekoliko utakmica. Teško je objasniti kroz šta smo sve morali da prođemo, pre svega ekipa, da bi igrala kao protiv Crvene zvezde. Neću pričati o igri u hvalospevima, ali Partizan je zasluženo dobio, sveo večitog rivala na jedan šut, imao šest, sedam igrača koji su pretrčali 11 i po kilometara, što je intenzitet veći nego na meču Liverpul – Barselona“.
A u javnosti se stvorila slika da je Zvezda igrala loše, zanemaruje se utisak da je Partizan bio kvalitetan?
„Trudim se da se orijentišem na svoj posao i ekipu. Zvezda je igrala loše zato što smo mi igrali dobro, a ne što je htela da igra loše. To je pohvala nama“.
Nekadašnji reprezentativni golgeter je za ovo kratko vreme pružio šansu skoro svim igračima, izuzev trećeg golmana Aleksandra Popovića, iskoristio sve resurse, bez obzira na godine.
„Dok sam bio direktor reprezentacije, rekao sam da ne priznajem termin „stariji“ i „mladi“ igrač. To je amatersko gledanje na fudbal. Mogu da upotrebim težu reč – idiotizam. Šta znači podmlađivanje tima? Profesionalni fudbal podrazumeva da igra najboljih 11 igrača. Ako je tako, nebitno je da li momak ima 18 ili 38 godina. Više puta sam ponovio, a ljudi se čude. Posle analize, na početku mandata, bilo je jasno da klinci ne mogu da izvuku teške i komplikovane situacije, opredelio sam se za to da vratimo starije fudbalere, jer imamo kapacitet i mogućnost. Na kraju krajeva, logično je da oni povuku, a kad krene na bolje, lako je koristiti klince, o čemu svedoči podatak da smo završili finale sa trojicom mlađih od 18 godina. Kad je došlo vreme da ekipa bude jača, kad smo skinuli psihološko breme, može da se desi da Lazar Pavlović odigra utkamicu u Nišu, kad je ekipa „nameštena“. Ne mislim da sam ja uradio nešto spektakularno, to su bile zdravorazumske odluke. Nije bilo ničeg što se može nazvati naučnom fantastikom“.
HOĆU SVE DA KONTROLIŠEM
Za predstojeći prelazni rok možda će baš naučna fantastika biti potrebna Partizanu, da pogodi u odabiru skoro svih igrača, pošto je jasno da je sadašnja selekcija odrađena trapavo. Ingerencije su dodeljene upravo Savi Miloševiću.
„Ko će da učestvuje u prelaznom roku ako ne ja? Neću se vraćati na ono što je bilo. Nemamo vremena za to, niti znam kako je bilo ranije, ali želim da kontrolišem apsolutno sve u stručnom delu, zato sam doveden. Apsolutno sam za to da ne mešamo ingerencije, nego da svako radi svoj posao. Ko što je bilo u FSS Savezu“.
To znači da će trenerova reči biti prva i poslednja?
„Nisam Hitler! Moja će biti poslednja, a do nje će niz ljudi da proverava, kontroliše. Zbog poznate finansijske situacije većina igrača će biti ili iz naše lige ili ćemo pokušati da ih vratimo iz inostranastva. Stranci – komplikovano! Jedno je kad vidite video materijal, drugo uživo, a pošto su lige završene nemamo priliku da ih gledamo uživo. Moramo da budemo obazrivi, da ne dovodimo tek dovođenja radi, već da taj neko bude igrač za Partizan. Moramo da znamo i kakav je čovek, ne samo profesionalac. Ozbiljni klubovi imaju na skeneru čak i krivnu sliku igrača, pre nego što promisle da li fudbalski zadovoljavaju kriterijume. Nemamo luksuz da promašimo mnogo novajlija. Čeka nas težak posao“.
Uverava Milošević da radi „od jutra do mraka“, podsćea da je mu je u FSS radni dan trajao između 14 i 16 sati i dodaje kako je dosta naučio u zanatskom smislu za kratko vreme na klupi Partizana.
„Ako se bavite nekim poslom određene stvari znate, ali dok ne dobijete potvrdu na terenu… Radio sam stručnu trenersku analizu za UEFA, međutim, nema egzaktnog znanja u fudbalu, jer to nije nauka. Kao što nema ni za Klopa, ni za Gvardiolu, oni nemaju potvrdu da su najbolji na svetu, niti će je ikad dobiti. Na utakmici samo dobijete potvrdu ili demanti onoga što je rađeno na treningu. U svakom slučaju dobijate znanje. Izvukli smo maksimum iz ekipe u odnosu na stanje od pre dva meseca, svaki igrač je napravio pomak, time sam zadovoljan više nego što osvajanjem trofeja. Momci su produktivniji za po 10, 20, 30 odsto nego što su bili“.
S obzirom da je ove sezone, bez obzira ne ime trenera igrao u većem delo spor fudbal, a da se u prethodna dva prvenstva od borbe za titulu oprašta maltene u oktobru, pitanje je može li Parni valjak od leta da bude brži i konkurentniji.
„Samo takav možete da očekujete. Ne patim od toga da ekipa igra brzo i da ima 80 odsto posed lopte, nego da na takve karakteristike donesu rezultat“.
A za to je potreban remont ekipe. Dok je bio trener Partizana Marko Nikolić je zagovarao koncept da je najbolje dovoditi igrače tako da se kupe najbolji iz Srbije, oni koji odskaču u regionu i da angažmanom povratnika ekipa dbije na stabilnosti.
„Može se i to posmatrati kao formula, međutim, moramo biti obazrivi. Najveći problem ove ekipe je što su neki igrači jedno pokazivali u prethodnom klubu, a u Partizanu postali drugačiji. Da ne bismo dolazili u tu situaciju, mora se voditi računa o više aspekata. Nije dovoljno da je neko samo fudbalski kvalitet za Partizan, potrebne su i druge osobine, ako hoćete da preživite u velikom klubu“.
Možda bi u odabiru mogao da pomogne Saša Ilić, eventualno kao pomoćnik, saradnik…?
„Sve zavisi od njegove odluke. Na primer, posle igračke karijere sam odmorio od svega. Ima primera da neko direktno iz kopački uskoči u fotelju ili na klupu. Sašina karijera je dugo trajala, pitanje je da li ima energije i snage da odmah nastavi, ali će svakako biti deo Partizana“.
Nekad je Savo bio veliki kritičar Superlige, sad se trudite da spusti loptu. Iako ukazuje na probleme.
„Mnogim stvarima sam u potpunosti nezadovoljan, kad su u pitanju suđenje, nameštanje rezultata, kladionica… Mnogo stvari mi se ne dopada, ali moram da se fokusiram na posao i probam ličnim primerom da menjam stvari, pokažem kako bi trebalo, jer od nas uče mladi ljudi kad su vođenje ekipe, ponašanje na i van terena u pitanju. Da se ponašemo civilizovano, u skladu sa odgovornošću kakvu nosimo u društvu. Nije problem da uđem u sukob, ali se trudim da pokažem kako fudbal može da bude lep, normalan. Ima u našem fudbalu nekog bolesnog inata, iz njega proizilazi više bolest nego želja za nadmetanjem. Radim u UEFA, zna kako ona vodi borbu protiv nameštanja mečeva i uveravam vad da će na tom polju biti lomova. Ne pričam samo o Srbiji, već o svetu“.
Poput trenera mlađe garde, Marka Nikolića i Vladana Milojevića, uključio se i Milošević u edukaciju fudbalskih poklonika koji na sport gledaju očima od pre nekoliko decenija.
„Odavno sam izgubio iluzije da bilo šta korenito mogu da menjam u ovoj zemlji, to sam shvatio baveći se politikom. Individualno malo možete da promenite, osim ukoliko promene ne dolaze sa vrha države i nisu sistemske. Trudio sam se da moja priča bude zdravorazumska. Možda će to neko shvatiti i na njega uticati. Evo primera… Zvao me Branko Brnović, trener Budućnosti, njemu sledi finale Kupa Crne Gore za neki dan, nada se da će posle šest meseci da osvoji pehar, da mu to bude velika stvar, ali kaže „to si me pretekao, uzeo si trofej posle dva meseca, pa ne mogu to da potenciram kao uspeh“. Nikad ne znate koliko vam je vremena potrebno za prvi trofej, neki ljudi ga nikad ne dočekaju. Moje trenersko iskustvo je mnogo veće nego što ljudi vide, zbog rada u UEFA, ali to ne mogu nikom da dokažem“.
Pre deset godina Savo Milošević je bio u potpuno drugioj ulozi, kandidovao se za predsednik Partizana, pa nas zanima da li i dalje ima takve ambicije, da jednog dana rukovodi klubom.
„Sačuvaj Bože! Tad sam hteo, bio sam mlad i lud. To vam je za nauk, po principu „ne pokušavajte ovo kod kuće“. Uveravam vas, najveći problem srpskog fudbala nisu ljudi iz fudbala, već oni koji su u fudbal došli. Pričam ja, samo, niko me ne sluša“.
Kao što ga niko nije čuo dok je bio dečak.
„Ne žalim ni za čim, sve sam snove ostvario. Sa 12 godina sam znao da ću igrati u Partizanu, pričao sam to meštanima mog sela, smjeli su mi se, neko i u lice. Pošto sam već u 19. godini ostvario san, išao sam dalje, igrao u tri od pet najjačih liga Evrope, jedino žalim što se nisam okušao u Nemačkoj. Imam ambiciju da za pet, šest godina vodim neki od 15,20 najvećih evropskih klubova. I sad mi se, na takvu konstataciju, ljudi smeju. Ako to ne postignem – ništa nisam uradio“, ambiciozan je Savo Milošević.
NDŽAI POSLE NIŠA U BOLNICI, TEŠKO ĆE SUMA DO PRVIH 11
Trener Partizana uverava da u Humskoj 1 ne postoji transfer lista, a da je dovođenje igrača skopčano najpre sa – prodajom,.
„Imamo 27 fudbalera u kadru. Novac nam je neophodan što pre. Moja sugestija direktoru i predsedniku je da ne čekamo kasnu fazu prelaznog roka, nego da se prodaje – ako moraju – dese što pre. Pošto nam od toga dosta zavise kupovine. Imamo dosta dobrih ponuda. Gledaćemo da što pre završimo posao na tom planu, kako bismo formirali tim koji će početi pripreme, jer se najbitnije stvari po klub dešavaju u julu i avgustu“.
U međuvremenu će se u Partizanu vratiti devetorica igrača sa raznih pozajmica, a navijači se pitaju da li Savo Milošević može ono što nisu uspeli ni Miroslav Đukić, ni Zoran Mirković, da „oživi“ Sejdubu Sumu.
„Svi koji su na pozajmicama, moraće svi da se jave na prozivku. Predstavljaju vrednost za ovaj klub, a nemam pravo da se odričem bilo koga. Da li će biti u poziciji da uradi nešto ili da ode, najviše zavisi od samog Sume. Isto važi i za ostale. Kad sam došao nisam imao favorite, nego sam gledao da stavim u tim one koji će nam dati rezultat. Đole Ivanović prvo nije ni bio u 18, posle je ušao, pa igrao malo bolje, da bi završio kao starter u finalu. Prethodno sam ga gledao jednom ili dvaput u Spartaku. Nemam ništa protiv da bude Suma u 11, ali s obzirom na ono što je dosad prikazivao to će biti veoma teško“.
A kakva je situacija sa Musom Ndžaijem?
„Teško mogu da kažem u ovom trenutku. Na prvu loptu se vidi neverovatna brzina. Kad sam došao tek je počeo da trenira, prethodno je pauzirao tri meseca. Volim brzinu, jer moderni fudbal se na to svodi, ima početnu brzinu, korak, a dalje od toga nismo uspeli da vidimo. Nije delovao loše na treningu, uveo sam ga u Nišu, a posle utakmice je otišao u bolnicu, jer se uplašio šta mu je sa plućima. Planirao sam da ga ubacim još neki put, međutim, nisam uspeom neki momci su se povređivali“.
Kao što je najavljeno, novi ugovor dobije junak finala Kupa, Bojan Ostojić.
„Trebalo bi. Za mene je bilo veliko iznenađenje kad sam video da mu dodeljuju poklone, plakete, organizuju oproštaj… Zašto? Čak i da nije u Partizanu. Verujem da može posle priprema još 20 odsto bolje da igra. Glupost je da se oprosti, kad može još nekoliko godina da bude na terenu“.
UZEĆE VOTFORD LIGU EVROPE, A MI HOĆEMO FIĆOM NA MARS
Govorio je Savo Milošević i u aktuelnom stanju u evropskom fudbalu, činjenici da su čak četiir predstavnika Premijer lige u finalima Lige šampiona i Lige Evrope.
„Pojaviće se neko od velikana, poput Reala, Barse ili Juventusa, povremeno, da pomrsi račune Englezima, ali su im budžeti takvi da Evropa neće moći sa njima da se nosi. To je proces na koji kontinentalni deo Evrope nije našao odgovor, kasni sa TV pravima, dok su se Ostrvljani oslonili na američki model. Svaki klub Premijer lige dobije najmanje 100.000.000 evra u tom segmentu. To će se u velikoj meri ponavljati. Imali smo dominaciju Španaca u jednom periodu, pojavili su se Real, Atletiko, Sevilja, ali je to bilo više koncepcijski, međutim, ni Sevilja, ni Atletiko, za razliku od Engleza, nemaju po 500.000.000 evra budžeta. Tako može da se desi da, na primer, Votford osvoji Ligu Evrope narednih sezona“.
Ali, uprkos učinku za poštovanje činjenica je da je Mančester Siti, projektovan da osvoji Ligu šampiona, zakazao na tom planu.
„Novac nije presudan, međutim, svi bogati klubovi, poput Sitija ili Pari Sen Žermena, kreću u sezone tako što poseduju budžet između 800.000.000 i 1.000.000.000 evra. Neko mora da bude razočaranje u Ligi šampiona, međutim, ako pričamo šta je uspeh, to je koliko novca ti ostane u kasi kad se podvuče crta. Zato mogu da kažem da je ovo Grđanima najuspešnija sezona u klupskoj istoriji“.
Kad već pominjete kako je to uređeno u Evorpi, ispada da je Kup Srbije – iako donosi prestiž – sa finansijske strane samo gubitak, jer donosi nagradu od 10.000.000 dinara, što je nedovoljno da se isplate premije igračima koji su ga osvojili.
„Da bismo razmišljali o ozbiljnoj priči moramo statusno da regulišemo pitanje klubova. I dalje funkcionišemo po principu samoupravnog socijalizma, čudnog obilka u okviru komunizma. Kako onda da da pričamo o tržišnoj ekonimiji i TV pravima. Nemamo zakonsku proceduru da nam to omogući. Hoćemo fićom na Mars“, poentirao je na kraju Savo Milošević, šef stručnog štaba Partizana.
Tekst preuzet sa portala Mozzart sport
One Comment
Leave a Reply