Damir Đorđević SportNet:
Danas nije bio bitan rezultat, pa ga nećemo pominjati.
Danas nisu bitna imena funkcije ni pozicije pa ih nećemo izdvajati.
Danas je I statistika pala u vodu.
Danas je igrao Partizan. Isti onaj Partizan koji nam je donosio toliko radosti, isti onaj Partizan koji je bio I ostao rasadnik reprezentativaca. Isti onaj Partizan čije je boje branio I Milan Muskatirovic sa svojom zlatnom generacijom. Ali nećemo zaliti za davno prošlim vremenima, jer je isti Taj Partizan SAM KRIV. Kriv je što nas je toliko razmazio da smo I prestali da idemo na utakmice I bili ljuti što se „mučio“ na peterce sa nekim Prorekom a doživljavali emotivne orgazme kad fudbalske vedete izvuku bod sa klubom čije ime možemo da izgovorimo bez lomljenja jezika. Elem. Krećemo put KG. 14 igrača 3 trenera, 3 člana uprave, I po jedan vozac I autor teksta. Put protiče u tihom tonu, nekako stidljivo I umorno nesigurno… Stežemo do Hale I očekuje nas ljubazan doček domaćina. Svi se pozdravljaju I grle, ništa neobično kada je većina funkcionera I igrača Radničkog prošla kroz Partizan. Hala se polako puni I šetajući kroz masu na tribinama, shvatam da je većina došla da vidi poraz Partizana pre nego pobedu domaćih. Rekoh da nećemo o imenima. Tužna slika već do poluvremena. Trener A Koji je silom prilika na tribinama, da može uskočio bi u bazen da odigra umesto nekog iz tima kome je išlo loše … Trener B Koji je svojim karakterističnim glasom I srčanošću molio da se ekipa trgne I ispoštuje dogovoreno. Svi su pomno slušali Ali onako beživotno. Jedino su dve crvene kapice smireno gledali u C trenera očekujući da im da neke instrukcije kako bi sto pre završili ovaj susret. Činilo se zaista da van bazena sva trojica trenera veruju da igrači mogu samo oni u bazenu nisu verovali u to. A u bazeno je bilo šareno od onih koji su davali golove ali nisu dali na sebe do onih iskusnih Koji nisu Dali da se udara na mladu ekipu pa su zaradili isključenje. Bilo je I onih koji na primljen gol nisu no trepnuli kao da se radi o nekom drugom timu… Nisu pomogli ni taktovi 50ak navijača crno-belih. Članica ovog tima koja je I 24 h uz Partizan, a nije mogla sa nama na put zvala me je I po nekoliko puta na telefon da joj prenesem dešavanja I rezultat. Nisam se javio, nisam imao srca da je lažem ili saopštim rezultat. Krećemo nazad. Kiša ubija I ono malo pozitivnosti. Policijska pratnja je jedini znak da je Kragujevac na veliku subotu posetio veliki Partizan. I dok član uprave predlaže trenerima nove vidove treninga, šofer verovatno ljut zbog ovog poraza isključuje nam klimu I ne dopusta da se glave ohlade. Odmah se vidi da je on potpuni amater sto se tiče Partizana koji nam godinama trenira živce do presudnih momenata. I to onako složno od vaterpola do košarke pravi primer kako treba da se ujedinimo svi, jer taj moment je tu.
Jedinstvo je pobedilo prvi presudni mec sa Solarisom. A sada je još bitnije. U pitanju je ponos. Partizan: Vojvodina mec za čast I opstanak.
Damir Djordjevic SportNet
