– GROBARIZAM –

GROBARIZAM-Nedokučiv,nepojmljiv i dalek samo onima koji ga ne osećaju i ne razumeju.Život,ili veći njegov deo,ljubav jednaka onoj prema svom bližnjem,nešto sveto i nezaustavljivo za sve one koji ga nose u srcu.Taj osećaj se ne nameće,on se ne kupuje i ne može se usaditi na sliu.Jednostavno,ili si u njemu ili nisi.To je onaj osećaj opisan u mnogim pesmama o SVETINJI,onaj koji osetiš pri svakom uzbudjenju pre utakmice,ili onaj koji te obuzme posle svakog poraza ili svake pobede.Sve je to deo onoga kada ostaješ posle Hajduka,Arsenala ili Barse i pevaš sa svojom BRAĆOM I SESTRAMA,a duša te boli zbog izgubljene utakmice.Deo onoga kada sa najvećim žarom objašnjavaš nekom zašto si baš taj koji pripada CRNO-BELOM SVETU i zašto je ON najveći…Samo parčence nečega što te obuzme posle svake pobede,bila ona u šahu,vaterpolu,ragbiju ili bilo kom sportu.Odavno izrečena misao velikog čika DUŠKA RADOVIĆA:”Za sve se navija – PARTIZAN se voli”,za nas nije samo mrtvo slovo na papiru.To je taj smisao života,razlika izmedju nas i ostalih,i istina koja nas čini posebnim.Ljubav sa kojom živimo,ne tražeci ništa za uzvrat,sem potrebe da smo svi takvi.Sveti grb,dres ili šal ne može i ne sme da nosi onaj ko taj osećaj ne poseduje.Onaj do koga mu nije stalo i kome je svejedno da li je poraženi ili pobednik ili svako onaj ko čeka prvu priliku da pljuje,proziva ili omalovažava bilo koga ko je deo SVETINJE.Nama,jednostavno,ne treba niko ko želi da zivi OD njega,a ne ZA njega.Koliko god nas je iskrenih,mi smo dovoljni da pokažemo šta znači živeti za PARTIZAN i koliko je to sveto.Znam da će,posle ovog bloga,biti momaka koji će,kao i jedan pre njih,poručiti:”Šta se pališ toliko”,ali ja im ne zameram.Svako ima svoj put u GROBARIZMU i svako pravo na svoje mišljenje.Mnoge moje SESTRE i BRAĆA,kao i ja,izabrali smo ovaj iskreni i čist put ljubavi i istinske pripadnosti.Ostale ne primećujemo i ne dotiču nas.Svaka poruka od nas za njih moze se uputiti samo kroz jednu,davno izrečenu misao:”Ne znam…Valjda sa godinama dolazi to da si sve mudriji,pametniji-da dobro razmisliš pre nego što išta uradiš.Ali,kod nas je to izgleda drugačije.Svakim danom smo sve ludji i sve GA više volimo.To je onaj osećaj kad ležemo uveče sa pesmom “Uvek pamtim onaj lepi dan”,a budimo se sa pesmom “Ogrejaće,obasjaće sunce iznad Humske ulice”.To je onaj osećaj kada šetamo gradom,a u glavi odzvanja “I ŽIVOT ĆU DA DAM AKO ZATREBA”.Valjda je to ta ljubav – jebem li ga?”

Goran Bošković