Sad imam teorijski ispit 14. marta, pa sledi praksa. Eto, nemam vozačku dozvolu još, ali nema i nikakav problem da se vozim gradskim prevozom. Ako baš žurim neko me poveze, kaže mladi fudbaler Partizana
Derbimu je bio tek druga utakmica u seniorskoj karijeri i posao je po svim ocenama obavio perfektno. Tih 90 minuta bilo je sasvim dovoljno da 17-godišnjeg Strahinju Pavlovića, štopera Partizana, provuče kroz “centrifugu” i kratku karijeru mu okrene naglavačke do te mere da jedan običan tinejdžer postane neko koga prepoznaju na ulici. I ne samo na ulici, nego i u gradskom prevozu koji i dalje koristi dok čeka da stekne uslove za dobijanje vozačke dozvole.
– Sad imam teorijski ispit 14. marta, pa sledi praksa. Eto, nemam vozačku dozvolu još, ali nema i nikakav problem da se vozim gradskim prevozom. Ako baš žurim neko me poveze ili idem taksijem. Pre neki dan sam bio u autobusu u crvenom “Najk” duksu i čuo sam komentar – sigurno je zvezdaš – smeje se na početku razgovora sa povodom u redakciji “Novosti” momak kojem brojni stručnjaci predviđaju ozbiljnu karijeru.
Golobradi defanzivac crno-belih paralelno sa probijanjem na veliku fudbalsku scenu završava i obaveze u srednjoj školi.
– U ponedeljak sam otišao u školu posle više od mesec dana. Sačekali su me drugari, ušli smo zajedno u učionicu, razredna mi čestitala, bila je na derbiju. Moj najbolji drugar je zvezdaš iz Šapca, od vrtića smo zajedno. Sad idemo zajedno u srednju školu i živimo bliže nego što smo bili u Šapcu. Rekao mi je da mu je prvi put bilo baš nezgodno. Navijao da ja odigram dobro, ali da Zvezda dobije.
Donedavno jedini kontakt Pavlovića sa prvim timom bio je skupljanje lopti na utakmicama seniorskog pogona.
– Sakupljao sam lopte toj šampionskoj generaciji iz 2017. Sećam se da je Vulićević vikao na mene na utakmici sa Vojvodinom jer sam blenuo u tribine i zaboravio da mu dodam loptu. Bilo je zanimljivo i protiv Olimpijakosa kada je Tavamba propustio šansu. Iznervirao sam se, bacio loptu koja je prošla pored trenera Olimpijakosa i tada je tražio od četvrtog sudije da me udalji sa atletske staze.
Počeci datiraju još iz 2007. pod stručnom palicom Zorana Kokanovića u šabačkom Savacijumu.
– Igrao sam odmah sa starijima, čak i sa Saletom Lukićem koji je 1996. To mi je dosta značilo, od starta sam uvek pratio starije. Slađan Šćepović i pokojni čika Trba su me pratili godinu i po dve i stigao sam u Partizan u leto 2015.
Mnogi Pavlovića već sada porede sa Nikolom Milenkovićem.
– Blekijev debi je prošao sa crvenim kartonom, moj sa žutim. Slični smo igrači, on dešnjak, ja levonog. Otišao je iz kluba kako bi svako sanjao da ode golom u finalu i osvojenim Kupom. Od stranih liga bih najpre izabrao Premijer ligu – zaključio je momak koji čvrsto stoji na zemlji i ne želi da komentariše šale da je Boaći virio iz njegovog džepa, jer ga uskoro očekuju novi dueli sa robusnim napadačem.
MNOGO UČIM OD BATE
MLADI defanzivac crno-belih kroz karijeru zasada korača isključivo uz stručnu pažnju nekadašnjih defanzivaca.
– Bata ima sjajan karakter što se meni jako sviđa. Od prvog dana me stalno savetuju on i Gordan Petrić, pokazivali su mi kretnje i posle treninga. Imam tu sreću da sam uvek radio sa trenerima koji su moja pozicija. Ranije sa Đukićem i Draženom Bolićem, čak i u reprezentaciji sa Nenadom Sakićem.
Izvor Večernje novosti
