Fudbaleri Partizana nalaze se na pripremama u Turskoj, gde igraju i trening mečeve, a nekada u pedesetim, šestdesetim, pa čak i sedamdesetim, Partizan je išao na pripreme u Južnu Ameriku, gde je u zimskoj pauzi trenirao i igrao na turnirima u zemljama Južne Amerike. Partizan je od početka pedesetih godina imao „svog” menadžera, gospodina Julijusa Ukrajinčeka, koji je dugi niz godina vodio Partizan na sve te turneje po raznim zemljama, a zimi obavezno u Južnu ili Srednju Amerikuu tačnije u toplije krajeve.
Tu se Partizan sastajao sa izuzetno jakim timovima, što iz tih zemalja, što i sa mnogim evropskim ekipama koje su takođe tada dolazile na pripreme. Partizan kao klub velikog renomea iz prethodnih 20 godina, od početka pedesetih, igrao je dosta utakmica po zemljama Južne Amerike, ostvario veliki broj pobeda i izvanrednih rezultata, pa je uvek bio rado viđen i gledan gost.
Jedan od takvih turnira je bio i čuveni Pentagonal turnir (5 timova) u Meksiku 1970. godine. Ovo je Partizanu bilo drugo učešće na ovom turniru, a na prvom 1964, godine zauzeli su 4. mesto. Ovaj turnir 1970 godine je bio uvertira svetskog prvenstva, koje je na leto te 1970. trebalo da se igra u Meksiku, pa je zbog toga za njega vladalo ogromno interesovanje.
Na početku letnje sezone 1969/70. Partizan je osvojio prvu letnju Ligu šampiona koju su igrali dotadašnji šampioni Jugoslavije − Partizan, C. zvezda, Dinamo, Hajduk, Sarajevo i Vojvodina i počeo je prvenstvo kao favorit. Ekipu je sa klupe vodio čuveni Stevan Ćele Vilotić. Nije mu se dalo da napravi neki veći uspeh sa tim timom, iako je krenuo silovito pobedama protiv Olimpije i Vojvodine u Novom Sadu, ali je odna na JNA stigao novi prvoligaš Radnički iz Kragujevca i šokirao te večeri sve prisutne pobedom od 1:4. Tu se več zadrmala fotelja popularnog čika Ćeleta, ali je nastavio da vodi tim. No, usledili su u narednim kolima i porazi od Dinama, Željezničara i Veleža (u Beogradu), pa je u novembru smenjen i na njegovo mesto je postavljen druga legenda Partizana – Kiril Džina Simonovski.
Simonovski je malo stabilizovao ekipu i odveo je u Meksiko na zimske pripreme gde su još učestvovali − Spartak iz Trnave (tadašnji šampion Čehoslovače), Botafogo, reprezentacija Meksika i Čivas Gvadalahara (tadašnji šampion Meksika).
Turnir se igrao po sistemu svako sa svakim, a prvi meč Partizan je odigrao 15. januara 1970. na Stadionu Acteka pred 30.000 gledalaca protiv Spartaka iz Trnave i završen je nerešeno, 1:1. Partizan je poveo golom Daneta Petrovića u 55. minutu, a izjednačenje Spartaku je doneo Švec u 80. minutu. U samom finišu došlo je do incidenta i tom prilikom su isključeni Hošić i Katić iz Partizana i čuveni Jozef Adamec iz Spartaka.
Sledeći meč Partizan je odigrao protiv Čivas Gvadalahare. Domaći su prvi poveli golom Herade u 17, a Partizan je golovima Bajića u 76. i Bjekovića u 85. minutu, pobedio sa 2:1. Partizan ni ovaj meč nije dočekao u kompletnom sastavu − isključeni su Mihajlović i Đorđić, pa je Partizan punih 37 minuta igrao sa dva igrača manje, što ga nije sprečilo da pobedi! Isključenje dvojice igrača bio je momenat koji je opredelio publiku (a bilo je 50.000 gledalaca) da počne da navija za oslabljeni Partizan.
Sledeći meč crno-beli su odigrali protiv reprezentacije Meksika, 29. januara 1970, pred čak 65.000 gledalaca. Utakmica je završena 1:1. Domaćin je poveo golom Galinda, a isti igrač je svojim autogolom doneo izjednačenje Partizanu u 83. Ovim remijem, Partizan je i definitivno obezbedio najmanje treće mesto, sa šansama da na kraju zauzme prvo ili drugo!
Prvog februara Partizan je savladao slavni Botafogo sa 1:0 i time osvojio Turnir Pentagonal, pošto su prethodno reprezentacija Meksika i Čivas Gvadalahara odigrali nerešeno, 2:2. I ovog puta, Partizan je dobar deo utakmice igrao sa igračem manje – isključen je Ljuba Mihajlović u 55. minutu! Sa igračem manje Partizan je došao do prednosti golom Ilije Katića u 70. minutu. Meč je igran pred 90.000 gledalaca, a meksička publika je navijala za Partizan, najviše zbog grube igre Botafoga. Tek pred kraj utakmice sudija je odlučio da sa dva crvena kartona u 80. i 88. minutu sankcioniše grubu igru brazilske ekipe, pa je Partizan utakmicu završio sa deset, a Botafogo sa devet igrača.
Sećanja sežu do te davne 1970. godine i radio prenosa sa tog turnira, koje smo slušali u 3 noću iz usta Marka Markovića, koji je sa ekipom bio u Meksiku. POsle turnira oduševljeni navijači sa Juga su napisali stihove pesme, čija prva strofa izgleda ovako:
− Iz Meksika stižu glasi,
Partizan nam ugled spasi,
svaki bunker tvrdi probi
i od zlata pehar dobi!
Behu to stara dobra vremena, kada se fudbal igrao i voleo na drugačiji način…
Ovaj trofej je ekipi podigao moral, pa su na proleće krenuli da jure prvoplasiranog večitog rivala, koji je pobegao na tabeli, ali je na kraju ostala razlika od svega 2 boda. Ali je zato i plaćen ceh u kup takmičenju odmah po povratku sa turneje zbog spore adaptacije na ovdašnje uslove posle Južne Amerike, pa je u 1/8 finala kupa u Zrenjaninu Partizan ispao od Proletera po velikom snegu i hladnoći.
Gornji red (s leva na desno): Ivan Ćurković, Dragan Papović, Kiril Simonovski, dr Milenko Ristić, Nikola Budišić, Blagoje Paunović, Idriz Hošić, Slavko Drljača, Nenad Bjeković, Ljubomir Mihajlović, Milan Damjanović, Boba Mihajlović.
Donji red (s leva na desno): Miloš Radaković, Bora Đorđević, Nebojša Ličanin, Svemir Đorđić, Đuro Marić, Ilija Katić, Slobodan Petrović, Mane Bajić i Momčilo Vukotić.
Zvanični sajt FK Partizan
