Iako nekad nije bilo tako, osam godina razlike se na terenu sve brže topi u korist mlađeg brata. Kako i ne bi, kad na tome rade obojica.
– Fudbal sam zavoleo upravo gledajući brata u dresu BSK-a iz Batajnice i Zemuna. Već sa pet godina sam ga bodrio i na gostovanjima, zajedno sa tatom, pa onda i krenuo njegovim stopima. Hteo sam da probam i ja – počinje Jovan svoju fudbalsku priču.
Malo je reći da je tekla dobro.
– Imao sam desetak godina, kad me je Nenad Đukanović pozvao da pređem u Teleoptik. Naravno da sam oberučke prihvatio i vredno radio, pa posle jedne godine sa oduševljenjem dočekao i predlog Milana Ristića. Prešao sam u Partizan.
Koliko je to Jovanu značilo, mogao je da opiše na samo jedan način.
– Moj san je da zaigram za prvi tim Partizana. Ponosan sam što već šest meseci i treniram sa starijima. Uporedo sam igrao za omladince, a nadam se da bih od proleća mogao da dobijem i onu glavnu, najveću šansu. Da debitujem za tim koji volim, u Super ligi… Osećam da sam jako blizu…
Izvor Sportski žurnal
