Dok su se njegovi novi saigrači pripremali za utakmicu prvog kola protiv Ritasa u Viljnusu, Nikola Janković je leteo iz Madrida ka Beogradu. Na aerodromu u Frankfurtu je „uhvatio“ signal i uzvratio na poruku iz „Sportskog žurnala“, ali tek pošto je ispratio kraj utakmice svog novog tima u Viljnusu.
– Uspeo sam da stignem samo na poslednja tri minuta meča, preko aplikacije. Nisam video celu utakmicu. Mislim da su mogli da prelome onim Vanjinim šutem na 72:70. Eto, to sam uspeo da vidim. Prišli su blizu. Bila je utakmica na jednu loptu. Na kraju su neki šutevi izašli iz obruča.
Tu je zastao u analizi meča, pa dodao:
– Moglo je biti drugačije. Siguran sam da će u Beogradu biti drugačije.
Tada će i on biti u timu. Ali, pre svega toga, mladog krilnog centra smo zamolili da objasni kako to da je odlučio da krene „obrnutim“ putem.
Obično mladi igrači iz Srbije odlaze u Španiju, retko koji se vraća kada jednom ode u najjaču evropsku ligu. Kaže, kako je to za njega bila vrlo jednostavna odluka. On dilemu nije imao. Jer…
– Prezadovoljan sam! Iskreno. Kada je Trinkijeri došao u Partizan, stupili smo u kontakt, čak smo se i sreli u gradu. Meni se dopalo njegovo razmišljanje i filozofija. To je definitivno glavni razlog mog dolaska u Partizan.
Nije jedini…
– Naravno, da ne pričam sad da sam fan Partizana celog života – dodao.
Uostalom, kako je mladi Vranjanac i sam rekao, jednostavno je…
– Sad su se kockice poklopile.
Na čiju inicijativu je došlo do dogovora, njegovu ili Partizanovu, pitamo. Ili su se „našli“? Janković kaže…
– Našli smo se. Kao što sam već rekao, sada su se poklopile kockice. Ovo je pravi trenutak za dogovor kada su obe strane u pitanju i vrlo lako smo došli do ovoga. Što se mene tiče, ova odluka nije bila nimalo teška.
I koliko kada je on u pitanju nije bilo teško odlučiti se na povratak kući, da li je administrativno sve išlo tako lako, pitamo.
– To nije išlo baš najlakše. Ali, upornošću menadžmenta Partizana, kao i mog menadžera koji je odradio veliki posao, uspeli smo to da realizujemo. Nije bilo lako jer sam imao važeći ugovor sa Estudijantesom, oni isprva nisu hteli da me puste, ali bili smo uporni.
Nikada nije jednostavno za igrače da promene tim usred sezone, da dođu u već postavljen sistem. Janković veruje da će njegov period adaptacije na novi tim lako proći.
S obzirom da se vraćam u svoj grad, sa te strane nemam nikakvih problema. Imam dosta prijatelja tamo, dosta drugara. Ove godine sam dosta gledao Partizan. Mislim da će mi biti lako da se priviknem. Osim toga, u ABA ligi sam igra dve godine, znam kako izgleda to takmičenje… Niko od nas ne zna kako će stvari ići, ali osećaj mi kaže da će ovo biti sve dobro.
Janković bi Partizanu trebalo da donose stabilnost u reketu, čvrstinu. Poznato je i da dobro kontroliše skok – pod oba koša. Treneri vole da kažu i kako je dobar u igri dva na dva… Sve su to objektivne činjenice. A šta on – onako subjektivno – misli o tome, pitamo mladog krilnog centra. Čime može da učini da Partizan izgleda bolje? I taj je odgovor jednostavan.
– Energija to sam ja – poručio je sa frankfurtskog aerodroma Janković, pa podvukao.
– Energija na obe strane terena… Borbenost! Po tome sam prepoznatljiv. Ali, najviše ta nova energija u odbrani. Skok! To je moja igra. Za sve ostalo, radićemo zajedno. U zavisnosti od toga šta trener kaže da je potrebno – poručio je Janković.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
