Odigrao je Partizan dobru utakmicu sa Valensijom, zapravo njen veći deo. Španska ekipa je neretko bila u podređenom položaju. Ipak, preveliko iskustvo Dubljevića, Van Rosoma, San Emeterija… sačuvalo je mirnoću gostima. U momentima kad se učinilo da strmoglavo padaju, krenuli su istom brzinom da se uzdižu, uviđajući svaku slabost u igri Partizana koji nije imao snage za završnu reč (61:69).
– Teška utakmica. Trener je rekao da je neophodno da vežemo svih 40 minuta, a Valensija je odgovorila sa 12:0 kada smo mislili da smo prelomili. Upravo u tih nekoliko minuta “prosuli” smo sve urađeno do tada. Naravno, nismo samo zbog toga izgubili, jer Valensija ima iskustvo igranja u Evroligi. Preozbiljna su ekipa. Nismo igrali loše, ali, kao što sam rekao, moraš protiv njih da vežeš svih 40 minuta – iskren je Stefan Janković, koji će, kao i njegovi saigrači, do sutra morati da zaboravi na Evrokup.
Sve se menja. Nisam jedini koji ima derbije u nogama. Mnogi momci ovde su igrali taj meč, doživeli tu atmosferu. To nije obična utakmica, već košarkaški rat u kome se uslovno rečeno gine, drugačije se igra. S druge strane nama je u Jadranskoj ligi potrebna svaka pobeda. Važno je da se maksimalno spremimo.
Kada pominje specifičnost duela sa Crvenom zvezdom, Janković pre svega misli na tradicionalni susret dva najveća srpska kluba, a ne na činjenicu da je letos prešao sa Malog Kalemegdana u Humsku.
– Pa dobro, nisam jedini prešao iz jednog u drugi klub. I danas se družim sa bivšim saigračima. Ovo je moj posao, da igram košarku, posvećen sam tome i iz tog ugla odavno sam sklonio emocije u stranu. Odigraš kao profesionalac, daš sve što je do tebe, a na kraju meča pružiš ruku. A ako me pitate da li postoji dodatna motivacija, sigurno postoji, ne zbog toga što sam iz Zvezde prešao u Partizan, nego jer, svi znaju koliko volim velike utakmice.
DERBI SE IGRA SRCEM DERBI je sigurno najveća utakmica na ovim prostorima. – Derbi se igra na srce. Želimo da pokažemo kako raste mlada ekipa, koja igra protiv jednog odličnog tima – kaže Janković.
