KADA se 1992. godine Nikola Lončar sa čuvenom generacijom Partizana popeo na evropski tron, nije ni sanjao da će 26 godina kasnije biti deo crno-bele slagalice, ali u potpuno drugačijoj ulozi. Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije vratio se na mesto uspeha, prihvatio je fotelju namenjenu sportskom direktoru i odmah krenuo da sklapa nove šampionske kockice. Partizan u ponedeljak počinje pripreme za predstojeću sezonu u mnogo lepšem raspoloženju nego što je to bio slučaj prošle godine, a kakve ambicije i očekivanja klub ima, Lončar je otkrio u razgovoru za “Novosti”.
– Mislim da Partizan mora da se vrati u poziciju da bude kandidat za trofeje u svim takmičenjima. Možda za Evrokup ne možemo da budemo toliki optimisti, ali ovaj klub ne sme u Evropi da ima samo jednu pobedu kao prošle sezone – jasno je stavio do znanja Nikola Lončar. – Pa to je potpuno nedopustivo. Ne mogu da kažem da je cilj biti među četiri u ABA ligi, mi to moramo da uradimo. Moj lični stav je da što pre moramo da se vratimo u Evroligu, a svi znamo kako se do nje dolazi.
U februaru je osvojen prvi trofej još od 2014. godine, a ove sezone se očekuje nastavak niza.
– Biće teško, ali ne odustajemo ni od jednog trofeja. Možemo da budemo mnogo bolji nego prethodne godine. Možda na startu nismo favoriti kao Zvezda, Budućnost, Cedevita, ali tu smo negde. Lako se to tokom sezone promeni.
Otežavajuća okolnost može da bude činjenica da regionalna liga nikad nije bila jača.
– Baš sam pričao sa mojim košarkaškim društvom pre neki dan. Španska liga jeste najjača, tu su onda Turci, pa su posle bili Italijani, Grci… Međutim, koja liga je sad jača od ABA? Pa kakve su samo igrače doveli Cedevita i Budućnost.
Vest koja raduje sve u Humskoj je ostanak Novice Veličkovića.
– Nikad se nije ni razmišljao da li će ostati. Nama Novica treba i igrački i kao kapiten. On je legenda Partizana, sa preko 400 odigranih utakmica. Prošle godine je na nekim utakmicama bio ubedljivo najbolji igrač. Sada je plan da bude odmorniji, da ima malo manje minuta. Svesni smo njegove važnosti u timu, iskustva, znanja, inteligencije.
Pod Novičinom komandom prošle godine spremao se novi vođa, čiji je potpis takođe bio veoma bitan. Reč je o Vanji Marinkoviću.
– Ne želim da mu stavljam nikakav pritisak na leđa. Ali od njega očekujemo najviše. Mlad je, spreman i fizički i psihički, tako da ovo treba da bude njegova sezona.
Došlo je još nekoliko perspektivnih igrača, koji će činiti okosnicu tima.
– Zagorac se vratio, želimo da bude onaj stari, iako se zna kakva mu je bila poslednja sezona. Od Amerikanca tražimo odgovornost, a sve ukupno od svih pravi pristup, da treneri mogu da rade kako treba.
Skoro kompletan tim imaće stručni štab u ponedeljak na okupu.
– Tražimo još jednog igrača u reketu i možda ukoliko procenimo u toku priprema, da će nam biti potreban još jedan košarkaš spolja ili unutra. Zasada samo ta četvorka, ili četiri na pet.
Glavni cilj kluba u letnjem prelaznom roku bili su ugovori na više od godinu dana.
– Najbitnije nam je bilo da 70 odsto ekipe imamo i za sledeću godinu. Mlad smo tim, ali nismo ekipa bez iskustva. Želeli smo stabilnost kad je igrački kadar u pitanju, da ne menjamo svakog leta skoro ceo sastav, jer onda ne može da se uskladi sve kako treba. Taj kontinuitet je bio prioritet, kao i da ekonomski preživimo sledeću godinu. Svi igrači imaju “izlaze” što se tiče obeštećenja, da mogu da odu ukoliko procenimo da je to u redu. Ako ne, reagovaćemo i zadržaćemo ga. Želili smo da izbegnemo ugovore na godinu dana, kao i situaciju da igrač napravi fenomenalnu sezonu u Partizanu, a da klub nema ništa od toga.
Raditi sa mladim igračima nije lako, ali čelnici imaju veliko poverenje u stručni kadar.
– Imamo i mladog trenera, Nenada Čanka, koji je prošle godine dokazao da ima kvalitet da vodi veliki klub. Pojačali smo stručni štab sa iskustvom, stigli su Minić i Krdžalić, a Aca Matović je tu od prošle godine. Kad su igrači u pitanju, oni nisu u najboljim košarkaškim godinama, mi smo tu da pokušamo da im pomognemo da dođu do toga, da sazreju kao košarkaši i kao osobe. Moramo da se bavimo njima, a to će biti zadatak svih nas. Mnogo je bivših asova u klubu, pa će svako da prenese neko životno i košarkaško iskustvo.
Jedna od prednosti srpske košarke je upravo to prisustvo nekada velikih košarkaša, sada trenera, čelnika.
– Eto iz Partizana u kom sam nekada igrao, i iz reprezentacije, skoro 70 odsto nas smo u košarci. Nakić, Đorđević, Danilović, Tomašević, Divac… Po mom mišljenju, to je normalno. Za mene i ne postoji ništa drugo sem ovog sporta. Nigde ne bih bio ispunjen. Uvek sam živeo kao veliki profesionalac, u duhu sam pravi sportista. Ne ispunjava me ni da putujem, kupujem, ma ništa.
Posle igračke karijere Lončar je 12 godina komentarisao utakmice na španskoj TV.
– Falilo mi je nekog dešavanja i adrenalina koji sam imao tokom karijere. Sve je bilo super, sjajan posao, ali želeo sam da budem deo tima, a ne samo da sedim i komentarišem. Bio sam jedan od najboljih u tom poslu, ali osećaj me povukao da se vratim u košarkaške vode.
Odluka o povratku nije donesena preko noći.
– Ideja da dođem rodila se u januaru. Dugo sam razmišljao, jer je tad bila teška situacija u klubu. Ali kako je prolazilo vreme, sve sam bio bliži Partizanu. Predsednik Ostoja Mijailović me svojim rečima i onim što je do sad uradio za klub lako ubedio da ću biti deo ozbiljne priče i tima koji čine ambiciozni i sposobni ljudi. Shvatio sam da mogu da pomognem klubu sa iskustvom i znanjem. Najlakše mi je bilo da ostanem u Španiji, na nekoj televiziji, ali to me nije ispunjavalo. Ovo je velika promena za mene. Živeo sam 22 godine u inostranstvu. Nije lako otići iz mirnoće, stabilnosti, garantovanog posla. Svidelo mi se sve što me dočekalo kad sam došao. Mesto u kome se nalazimo, “Partizanova kuća”, tu imam svoj mir. Imam podršku ljudi iz kluba, a moje je samo da radim – završio je Lončar.
SARADNjA SA NOVINARIMA
DOK je radio na TV, imao je priliku da bude deo konferencije za medije posle NBA utakmice.
– Tamo se odmah počinje sa pitanjima, što se meni mnogo više sviđa. Nema analize trenera odmah, pa da svuda izađe isto. Slušao sam Doka Riversa, Fila Džeksona, Grega Popovića… Trebalo bi i ovde da bude tako. Da onaj ko je na presu, želi da odgovara na pitanja. Ipak, oni su neki drugi svet. A mi ćemo se ove sezone potruditi da uvedemo neke nove stvari i da olakšamo posao i novinarima i nama. Da se zna red i disciplina što se tiče intervjua. Moramo da poradimo i na našim mladim igračima, sve je to deo karijere.
DONČIĆ JE VANSERIJSKI
RADIO je Nikola godinama u Španiji, pa je bolje od mnogih upoznat sa kvalitetima Luke Dončića.
– To je tip igrača koji se rađa svakih 50-60 godina. Svrstavamo ga u onu grupu eks-Ju košarkaša, u kojoj su Divac, Kukoč, Rađa, Paspalj, Đorđević, Danilović. Ne zna se gde mu je krov, sazreo je ranije od ostalih. Ima neverovatan košarkaški koeficijent inteligencije. Zapravo glava je nešto što odvaja vanserijske od ostalih. Baš kad gledamo našu generaciju iz 1992, samo su dvojica vanserijski, Đorđević i Danilović. Svi smo bili odlični, ali oni su zbog glave iskakali. Tako isto i Luka.
