Ako bi se tražila samo jedna reč da opiše početak Partizanove sezone, idealna bi bila – rutinski. Prošle sedmice u Nikšiću „peške“ do 3:0, a u revanšu još jedna šetnja za siguran prvi korak ka cilju zvanom Liga Evrope. Podjednako lepa vest za crno-bele, osim večerašnjih 3:0 nad Rudarom, stigla je sat i po pre početka utakmice iz 5.276 kilometara dalekog Pavlodara, Trakai je iznenađujuće savladao Irtiš i, prvi je utisak, olakšao srpskom predstavniku posao i na drugoj prepreci.
Na kraju će se pamtiti se da su u promenjenoj formaciji 4-1-3-2, sa velikim brojem izmena, pred oko 10.000 navijača u ugodnoj večeri na Topčiderskom brdu, golove postigli Danilo Pantić, Ognjen Ožegović i Rikardo Gomeš i da su svi zadaci stavljeni pred tim Miroslava Đukićaispunjeni. Osim, možda, onog da je još koja lopta mogla da završi u mrežu jednog od najlošijih timova koji su u UEFA takmičenja gostovali u Beogradu poslednjih godina.
Do narednog četvrtka i duela u Viljnusu, osvajač ovdašnjeg kupa uživaće u saznanju da su mu i drugopozivci dovoljno dobri da bez problema razoružaju ofanzivno impotentne i u odbrani lako lomiljive Crnogorce. I da je niz pobeda nad ekipama iz nekadašnje SFRJ uvećan na čak deset iz 12 pokušaja. A da crno-beli opet, šesti put uzastopno na međunarodnoj premijeri pred svojim navijačima, nisu primili gol.
Ohrabrujuća za Miroslava Đukića je i činjenica da je njegovom značajno izmenjenom timu (šest rokada u odnosu na prvi meč sa Pljevljacima) dosta toga išlo od noge i da je razvijao akcije kao da je na treningu. Na trenutke se činilo da su baš treninzi u „Zemunelu“ jačeg intenziteta nego utakmica sa rivalom protiv kog nijednog trenutka plasman nije „visio“, pa Grobari nisu morali da se preznojavaju kao, ne tako davno, na revanšu sa Širakom.
Partizanova dupla pobeda je čista, nema joj se šta prigovorit. A najbolja stvar koju Miroslav Đukić može da kaže svojim pitomcima posle viđenog u minulih sedam dana jeste da im je dvoboj poslužio za podizanje samopouzdanja i istrčavanje. Razloga za neku preveliku hvalu nema. Ne zbog crno-belih, oni su svoje odradili valjano, nego zbog Rudara koji je za 90 minuta samo dvaput zapretio rezervnom golmanu Filipu Kljajiću. Zato ove pobede idu u fasciklu „običan radni dan u kancelariji“, a kako to TV komentatori umeju da kažu, momci u crno-belim dresovima zaradili su dnevnicu.
Doslovce su odradili posao. Dali su golove na vreme, nisu primili nijedan, znali su povremeno da napune oči navijačima – prednjačio Sejduba Suma – imali su kopču u razvitku napada (Danilo Pantić nastavio s partijama iz prolećnog dela prošlog prvenstva), bili dovoljno pokretljivi (Đerlek, Ivanović, Suma i Pantić često menjali mesta), pa su dozvolili sebi da u tom uživanju malo i preteraju, kad je sredinom drugog poluvremena protivnik počeo da koristi retke defanzivne propuste. Bez kazne.
Na novi posao, na istom mestu, za tačno sedam dana, prionuće Partizan protiv litvanskog Trakaija. Nadaju se Grobari identičnom rezultatu.
PARTIZAN – RUDAR PLJEVLJA 3:0 (2:0)
/Pantić 11, Ožegović 44, Gomeš 84/
/prvi meč 3:0/
Beograd
Stadion Partizana
Gledalaca: 10.000
Sudija: Danijele Doveri (Italija)
PARTIZAN (4-4-2): Kljajić – Enake, N. R. Miletić, Valijente (od 58. Marković), N. G. Miletić – Đerlek, Zdjelar, Pantić, Suma (od 58. Tošić) – Ožegović (od 64. Gomeš), Ivanović. Trener: Miroslav Đukić.
Autor teksta :Aleksandar Joksić
