ODGOVORNOST je velika na našoj reprezentaciji, veliki je pritisak. Mi smo im to nametnuli. Onaj dirljiv ispraćaj na aerodromu, pa ona pesma “Pukni, zoro”, Bjelogrlićev spot, knjiga “Novosti” koju ste im darovali… Potreslo me. Sve je to bilo lepo. Ali, pazite, mi smo time njima na neki način nametnuli obavezu: uspeh, samo uspeh. A oni su ionako naša zlatna deca. Verujem da će svaki od njih dati sve od sebe. Nema potrebe da ih dodatno opterećujemo.
Ovako govori fudbalska legenda Milutin Šoškić, jedan od najboljih svetskih golmana, deo jugoslovenskog fudbalskog tima koji je osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Rimu 1960, srebro na Evropskom prvenstvu iste godine u Francuskoj, i kome je za malo izmakla medalja na Mundijalu u Čileu 1962. Osvojili su četvrto mesto, ali se Šole ni dan danas ne miri s porazom u polufinalu.
Spustio je pogled na knjigu “Od Montevidea do Moskve”, koju je u čast fudbala i aktuelnog svetskog prvenstva štampala kompanija “Novosti”. Zapravo, pokušao je da sakrije suze.
Lepo ste ovo uradili, baš lepo, baš je biblija – kazao je. – Važno je da ostanu sećanja, jer svi mi živimo dok sećanja na nas traju. A važno je i zbog toga što ovakve knjige uvek dopune nešto što je u prethodnim nedostajalo.
Vratio se u vreme kada je s reprezentacijom Jugoslavije krenuo za Čile.
– Znate li kako su nas tada ispratili iz Beograda? – pita nas i uz blagi osmeh odgovara. – Meni je ostalo u uhu i nikad se toga neću osloboditi: “Pre će da se vrate nego što stignu”. A mi, prošli kvalifikacije, Urugvaj glatko tukli 4:0 i plasirali se dalje. Ali onaj kusavi ne ore i ne kopa, već buši i remeti. To je negde ispričao i Šeki, a ja znam da su igrači pred polufinalnu utakmicu sa Česima bili nezadovoljni “dodatkom za ishranu”. Dobili smo od dva do pet dolara po danu. A sve oko nas vri, svi se razmeću. .. Onda se ja setim: ajde da spasemo što se spasti može. Odem do predsednika FSJ dr Ace Obradovića, molim ga da barem kaže igračima da će, kad se vrate, dobiti nagrade. Kakve, pita me on. “Pa kažite im da će dobiti po 50.000 dolara i po ‘fiću’… Dobro, kažite im da će dobiti barem po ‘fiću'”. Znate li šta je on meni odgovorio? Kaže mi: “Ne mogu da lažem, nije mi to u funkciji”. Bio sam potišten. Uzvratio sam: “Upravo ste slagali”.
Nije se dalo našoj reprezentaciji da osvoji vrh sveta. Ali niko pre, kao ni posle Šoletove ere, takve visine nije dosegao.
– Četiri puta smo pogodili prečku, jednom golmana u glavu, ma lopta nije htela u gol i gotovo – govori sa istim sjajem u očima kao da upravo sad, on, upravo sad brani gol Srbije. – Gledaću, mada strahujem, utakmicu sa Kostarikom. Dobro znam Kostariku. Mnogo sam puta sa Amerikancima tamo igrao, nezgodni su. Najvažnije je da ih naši ne potcene. Ipak verujem u pobedu, jer kad igraš za svoju zemlju, srcem igraš. Ma, kako god, treba ceniti tu decu, posle osam godina smo konačno na svetskom prvenstvu.
I fudbalska legenda i mi reporteri “Novosti”, gosti u njegovom domu na beogradskoj Karaburmi, gde smo mu uručili knjigu “Od Montevidea do Moskve – fudbalska biblija”, analizirali smo prednost “domaćeg terena” u Rusiji. Bilo je povuci-potegni oko toga da li nam je Bog tamo malo bliži nego da je Mundijal negde na Zapadu.
– Bog će nam, verujte, pomoći samo onoliko koliko smo zaslužili – kazao je Milutin Šoškić, rodom iz Jablanice nadomak Pećke patrijaršije.
LAKŠE SA BRAZILOM
BRAZIL nije toliko jak da bismo se unapred predali – poručuje Šole našim momcima. – Čak mislim da nam je lakše sa Brazilom nego sa Švajcarskom. Ali videćemo. Sve najbolje želim reprezentaciji, da budu hrabri i dostojanstveni. U ovim danima, teškim za naš narod i za našu državu, dostojanstvo moramo da sačuvamo, makar i gubili utakmice.
Tekst i fotografija preuzeti sa portala : Večernje novosti
