Prokletstvo sportskog sektora u Srbiji – treneri i direktori ne mogu dugo da se „šire” zbog velikih dela iz prošlosti: brzo vam padnu u zaborav trofeji i pogođena pojačanja ako ostanete bez titule i budete eliminisani sa međunarodne scene, ili pogrešite u odabiru novajlija, potrošivši za njih velike novce.
Primer: Aleksandar Stanojević, među partizanovcima zasluženo uzdizan u nebesa zbog duple krune, pobeda nad Crvenom zvezdom u večitim derbijima i plasmana u Ligu šampiona i, onda, maltene zakovan na stub srama posle bruke u Humskoj od Šamroka, tih „konobara” iz Republike Irske.
Nije Suma najveći promašaj i problem Partizana!
Za vreme mandata Ivice Ilieva od zime 2016. godine u Partizan došla 34, iz Humske otišlo 56 fudbalera, od kojih 33 bez obeštećenja
Prokletstvo sportskog sektora u Srbiji – treneri i direktori ne mogu dugo da se „šire” zbog velikih dela iz prošlosti: brzo vam padnu u zaborav trofeji i pogođena pojačanja ako ostanete bez titule i budete eliminisani sa međunarodne scene, ili pogrešite u odabiru novajlija, potrošivši za njih velike novce.
Primer: Aleksandar Stanojević, među partizanovcima zasluženo uzdizan u nebesa zbog duple krune, pobeda nad Crvenom zvezdom u večitim derbijima i plasmana u Ligu šampiona i, onda, maltene zakovan na stub srama posle bruke u Humskoj od Šamroka, tih „konobara” iz Republike Irske.
Čak 33 igrača pušteno bez obeštećenja?!
Od 56 fudbalera koji su za vreme mandata Ivice Ilievanapustili Humsku, čak 33 su to uradili bez obeštećenja?!
Doduše, Fabrisiju i Solomonusu istekle pozajmice, za Andriju Živkovića je naplaćena samo trening kompenzacija, Stefan Babović je završio karijeru, dok je za Goguu tek kasnije dobijeno 500.000 sudskim putem.
Jasno, klub se opredelio za takvu politiku (igrači opraštali samo dugove), ali mnogi će s pravom reći da je za neke i te kako trebalo da se naplati obeštećenje (N. Petrović, M.Stevanović, Šaranov, Ž. Živković, Bogosavac, Petrov, A. Stevanović, Radin, Marjanović…).
Devizom „klub je mehanizam, za uspešno delovanje neophodno je da sve karike funkcionišu tip-top”, apropo najnovijeg posrtanja Parnog valjka – poraza od komšija na Marakani i najverovatnijeg „zbogom” tituli i blamaže protiv Čukaričkog za rikverc u trci za kup, nameće se – leži li sva krivica isključivo na Miroslavu Đukiću, ne tako davno heroju i kreatoru 13 godina čekanog proleća u Evropi? Kola se tradicionalno prvo slome na treneru, ali…
Na crno-beloj strani Topčiderskog brda, od zimus sve intenzivnije i među najužim rukovodstvom, pojavila se ideja da se pri razlazu sa aktuelnim šefom struke skenira i rad još nekih struktura, kako to obično u nas biva – najbezbolnijih za seciranje.
I, ko prvi upada u oči, odnosno – u čije će poteze uprava, možda i da bi zaštitila samu sebe, najpre da zaviri? Pogađate, u sportskog direktora – Ivicu Ilieva!
Bez dara Baba Vange da prejudiciramo letnje zaključke Partizanove vrhuške (sezona još nije završena), napravili smo genezu prelaznih rokova (5) otkad je Iliev u funkcionerskoj fotelji, sa akcentom na rubriku „dolasci – odlasci” i pokušaj dešifrovanja krivulje uspešnosti. I, do čega smo došli?
S finansijske tačke, crno-beli su od zime 2016. i ustoličenja nekadašnjeg veštog driblera u sponu vrhuške i trenersko – igračkog kadra na transferima profitirali 17.550.000 evra! Za vreme predsedničkog mandata Dragana Đurića(direktori Tomić, Nađ, Krstajić) plus je bio i veći, ali…
Navijači sportske direktore obično pamte po trofejima (Iliev tu, bar do sada, dobro stoji – titula 2017. i kupovi 2016. i 2017) i učinku angažovanih novajlija: Ivan Tomić je među Grobarima slavljen zbog Dijare, Žuke, Moreirei Klea, zamaskiravši promašaje poput, recimo, Ngambija, Sikimića…
Albert Nađ nije imao priliku da zbog pojačanja zavuče dublje ruku u klupsku kasu, otud – samo hvalospev što je Partizan sa uloženom „sićom” te 2010. dospeo u evropsko klupsko sazvežđe.
S druge strane, Mladen Krstajić je mogao da se „otvori”, ali evidentno je da se Brazilci, Eduardo i Markeš, nisu proslavili…
Ivica Iliev je imao velike pluseve, poput Evertona, Mihajlovića, Leonarda, Đurđevića(bez obzira što će mnogi, s pravom, reći da ga je doveo Marko Nikolić), Tavambe, N. R. Miletića, Ožegovića, Stojkovića, Tošića, Pantića, Zdjelara…, ali i promašaje u vidu Gogue (igrački potencijal nije bio sporan!), Đurđića, El Monira, Sume, Solomona, Antonova…
Nije Suma najveći promašaj i problem Partizana!
Za vreme mandata Ivice Ilieva od zime 2016. godine u Partizan došla 34, iz Humske otišlo 56 fudbalera, od kojih 33 bez obeštećenja
Prokletstvo sportskog sektora u Srbiji – treneri i direktori ne mogu dugo da se „šire” zbog velikih dela iz prošlosti: brzo vam padnu u zaborav trofeji i pogođena pojačanja ako ostanete bez titule i budete eliminisani sa međunarodne scene, ili pogrešite u odabiru novajlija, potrošivši za njih velike novce.
Primer: Aleksandar Stanojević, među partizanovcima zasluženo uzdizan u nebesa zbog duple krune, pobeda nad Crvenom zvezdom u večitim derbijima i plasmana u Ligu šampiona i, onda, maltene zakovan na stub srama posle bruke u Humskoj od Šamroka, tih „konobara” iz Republike Irske.
Čak 33 igrača pušteno bez obeštećenja?!
Od 56 fudbalera koji su za vreme mandata Ivice Ilievanapustili Humsku, čak 33 su to uradili bez obeštećenja?!
Doduše, Fabrisiju i Solomonusu istekle pozajmice, za Andriju Živkovića je naplaćena samo trening kompenzacija, Stefan Babović je završio karijeru, dok je za Goguu tek kasnije dobijeno 500.000 sudskim putem.
Jasno, klub se opredelio za takvu politiku (igrači opraštali samo dugove), ali mnogi će s pravom reći da je za neke i te kako trebalo da se naplati obeštećenje (N. Petrović, M.Stevanović, Šaranov, Ž. Živković, Bogosavac, Petrov, A. Stevanović, Radin, Marjanović…).
Devizom „klub je mehanizam, za uspešno delovanje neophodno je da sve karike funkcionišu tip-top”, apropo najnovijeg posrtanja Parnog valjka – poraza od komšija na Marakani i najverovatnijeg „zbogom” tituli i blamaže protiv Čukaričkog za rikverc u trci za kup, nameće se – leži li sva krivica isključivo na Miroslavu Đukiću, ne tako davno heroju i kreatoru 13 godina čekanog proleća u Evropi? Kola se tradicionalno prvo slome na treneru, ali…
Na crno-beloj strani Topčiderskog brda, od zimus sve intenzivnije i među najužim rukovodstvom, pojavila se ideja da se pri razlazu sa aktuelnim šefom struke skenira i rad još nekih struktura, kako to obično u nas biva – najbezbolnijih za seciranje.
I, ko prvi upada u oči, odnosno – u čije će poteze uprava, možda i da bi zaštitila samu sebe, najpre da zaviri? Pogađate, u sportskog direktora – Ivicu Ilieva!
Bez dara Baba Vange da prejudiciramo letnje zaključke Partizanove vrhuške (sezona još nije završena), napravili smo genezu prelaznih rokova (5) otkad je Iliev u funkcionerskoj fotelji, sa akcentom na rubriku „dolasci – odlasci” i pokušaj dešifrovanja krivulje uspešnosti. I, do čega smo došli?
S finansijske tačke, crno-beli su od zime 2016. i ustoličenja nekadašnjeg veštog driblera u sponu vrhuške i trenersko – igračkog kadra na transferima profitirali 17.550.000 evra! Za vreme predsedničkog mandata Dragana Đurića(direktori Tomić, Nađ, Krstajić) plus je bio i veći, ali…
Navijači sportske direktore obično pamte po trofejima (Iliev tu, bar do sada, dobro stoji – titula 2017. i kupovi 2016. i 2017) i učinku angažovanih novajlija: Ivan Tomić je među Grobarima slavljen zbog Dijare, Žuke, Moreirei Klea, zamaskiravši promašaje poput, recimo, Ngambija, Sikimića…
Albert Nađ nije imao priliku da zbog pojačanja zavuče dublje ruku u klupsku kasu, otud – samo hvalospev što je Partizan sa uloženom „sićom” te 2010. dospeo u evropsko klupsko sazvežđe.
S druge strane, Mladen Krstajić je mogao da se „otvori”, ali evidentno je da se Brazilci, Eduardo i Markeš, nisu proslavili…
Ivica Iliev je imao velike pluseve, poput Evertona, Mihajlovića, Leonarda, Đurđevića(bez obzira što će mnogi, s pravom, reći da ga je doveo Marko Nikolić), Tavambe, N. R. Miletića, Ožegovića, Stojkovića, Tošića, Pantića, Zdjelara…, ali i promašaje u vidu Gogue (igrački potencijal nije bio sporan!), Đurđića, El Monira, Sume, Solomona, Antonova…
Solomon bruka
Najveći promašaj Ivice Ilieva je, bez sumnje, Teofilus Solomon!
Napadač doveden na pozajmicu iz Rijeke kad god je dobio priliku (izuzev u Bernu), uglavnom je zasmejavao Grobare, koji su se s pravom pitali: da li je moguće da je čovek koji je doveo Leonardamogao tako da pogreši?
U Srbiji, dušu daloj za čaršijske priče, šaputalo se da su mu neka pojačanja, navodno, nametnuta, ali sportski direktor ih nikada nije demantovao, te ako je toga zaista i bilo jasno da je zarad mira u kući stavio mur i na takve „poslovne” poteze.
Upada u oči, u poslednja dva prelazna roka, možda i zbog manje paučine u klupskim „bisagama”, Iliev je potegao i za većim transferima i, čini se, pogrešio.
Rekordno i papreno plaćeni Sejduba Sumaopasno preti da pomrači slavu angažovanja Leonarda (kapa dole!), dok je od pet akvizicija od zime 2018, u trenutku pružene istorijske prilike za grandiozan iskorak u Evropi, jedino Saša Zdjelar pronašao mesto pod „crno-belim suncem” (ostala četvorica zajedno 17 utakmica!?). E, baš je u januaru i februaru moralo daleko bolje…
Ispada, Ivica Iliev nije u nekadašnjoj formi (nesmotrenim „bombastičnim” izjavama sam sebi „darivao” medveđu uslugu), evidentno, pada u njoj kao i trener Miroslav Đukić, te ne čudi nagoveštaji što će čelnici po završetku sezone detaljno analizirati njihov rad i pokušati da ih „probude”. Ovako, ne ide…
