Tog 17. januara 2014, Partizan je u trećem kolu Top 16 faze Evrolige, ugostio CSKA i u prepunoj Areni pobedio.
Četiri godine i dva meseca kasnije, snimak te utakmice „dočekao“ je Đorđa Gagića, jednog od aktera tog meča, u prodavnici Partizana, na zakazanom druženju sa navijačima.
Dok je potpisivao kartice, slikao se i ćaskao sa navijačima, Gagić je s vremena na vreme, bacao pogled ka monitoru na kome su se smenjivale slike. Da li i sada pamti taj meč, pitamo centra Partizana.
– Sećam se cele utakmice – kaže sa primetnom dozom sete u glasu.
Nešto posebno…
– Detalj koga se posebno sećam je to što nismo mogli da se čujemo međusobno od navijača. Grlili smo se i pravili zatvoren krug kako bismo čuli šta se priča, šta treba da radimo… Na terenu se ništa nije čulo.
Vratio se na sećanja iz Partizana… Jasno nam je da je ta utakmica protiv CSKA jedna od omiljenih iz vremena kada je igrao u Partizanu. Ali, da li ima neka koju pamti, koju bi opet gledao?
– Ima… Ona protiv Makabija u četvrtfinalu 2010.
Prva ili druga…
– Prva! I tada je bilo neverovatno navijanje, Partizan je pobedio, sve je bilo savršeno…
Još jedan set slikanja, potpisivanja kartica… Neke su imale i posvetu. Pa onda još jedan povratak u prošlost. Naravno da se pobede pamte, ali Gagić dobro pamti i poraze. Jedan posebno.
– Cedevita, fajnal-for… – glas mu se menjao dok je pričao. Sve je presekao dubok uzdah.
– Uh! To mi je rak-rana.
Izvor : Sportski žurnal
