ONI koji ne upijaju svaku reč vezanu za svakodnevni život u taboru srpskog šampiona verovatno su bili poprilično iznenađeni kada su u nedelju u startnoj postavi crno-belih ugledali Luku Cucina (19). Za one druge, mladi desni bek je sve samo ne neko ko je odjednom izbio u prvi plan. Debi protiv Zemuna je za tinejdžera crno-belih predstavljao pravo vatreno krštenje. Cucin je direktno povezan sa oba gola na utakmici, prvim pošto je njegov čist start okarakterisan kao penal za goste, dok je kod izjednačujućeg gola svog tima asistirao Saši Zdjelaru.
– Osećaj kada debituješ za voljeni tim je fenomenalan. Do juče sam sebe zamišljao kako igram na tom stadionu, a sada sam zaigrao sa prvim timom i ostvario dečački san. Pripreme na Kipru su me “oblikovale” i mnogo mi značile. Svakog dana sam upijao sve što stariji igrači rade, kako se ponašaju, kako treniraju, a prema nama novajlijama su imali odnos kao prema sebi ravnima i ujedno nam pomagali savetima. Ponosan sam na svaki minut proveden na terenu – jasan je projektovani naslednik Miroslava Vulićevića.
Snimak spornog detalja iz 70. minuta je otklonio svaku sumnju oko toga da li je Dejan Santrač bio u pravu kada je pokazao na belu tačku.
– Mnogo mi je krivo zbog tog penala, ali je važnije da ekipa nije pala i da smo nastavili još jače. Svi su videli snimak, nema potrebe da bilo šta komentarišem oko penala.
“Radno mesto” tek punoletnog fudbalera Partizana je uz desnu aut-liniju, a malo je poznato da su njegovi počeci bili daleko od poslednje linije tima.
– Počeo sam kao napadač. Još kao pionir doživeo sam veliki peh i mnogi su mislili da ću prestati da se bavim fudbalom. Na prvom derbiju sam doživeo lom noge i morao sam da napravim pauzu. Međutim, kada sam se oporavio – vratio sam se jači. Čak mi je trener Darko Tešović priznao da se nije nadao da će me opet videti. Prebacio me na desnog beka i tako je sve počelo – zaključio je talentovani defanzivac srpskog šampiona.
ALVEŠ JE NAJBOLjI
KADA se povede priča o fudbalskom uzoru i zemlji u kojoj bi jednog dana voleo da zaigra kod Cucina nema dileme.
– Za mene je najbolji Dani Alveš, a kada bih mogao da biram opredelio bih se za Englesku. Obožavam njihov način igre, sve je brzo i jako. Nije mi bitno koji klub, možda najpre Mančester junajted.
STARIJI MNOGO POMAŽU
NESEBIČNU pomoć Cucinu u adaptaciji na novu dimenziju fudbala najviše pružaju kolege iz odbrane.
– Svi su tu za nas mlađe, da uskoče u pomoć, isprave nas, kažu nam kako da postupimo u određenim situacijama. Meni posebno znače saveti Vuleta i Milete.
