Dugogodišnji član najviših košarkaških foruma, predsednik registracione komisije i tim lider ženske reprezentacije koja je za šest godina učestvovala na tri prvenstva Evrope i jednom šampionatu planete, bio je zaslužen i za izgradnju čuvenih generacija crno-belih koji su harale našom i evropskom košarkom.
Đurić je 1964. prestao da se aktivno bavi košarkom, u kojoj je najpre bio član čačanskog Borca, a dve godine kasnije je počeo da radi u Partizanu, iz kog je Vojska SFRJ izašla u finansijskom smislu, ali ne i upravljačkom. Kao igrač nije imao ni pomoćnog trenera, ni fizioterapeuta, ni toplu vodu, ali se brzo pobrinuo sa kolegama iz uprave da nove generacije koje dolaze – steknu uslove u kojima na najbolji način mogu da razvijaju svoje talente.
U Košarkaškom savezu Jugoslavije je bio osam godina član Predsedništva, a deset godina je bio predsednik Registracione komisije koja, interesantno, za vreme njegovog mandata, a zahvaljujući uvođenju izuzetnog Registracionog pravilnika, nikada nije doživela da žalba drugostepenom organu obori ono što su Đurić i njegova pravnička dela donosila našoj košarci.
Miketa je ostao u srcu svih ljubitelja košarke i kao košarkaški radnik, i kao stručnjak, ali i pre svega kao čovek, od kog je uvek moglo nešto novo, a lepo da se nauči.
