Izvor: Maja TodićPred žreb za Ligu Evrope, kada je iz Humske najavljeno da će, nakon što Partizan dobije narednog evropskog rivala, mediji moći sa igračima da razgovaraju i od toga naknadno naprave praznične priče, razgovor sa Tavambom za mene je bio svojevrstan izazov. Nemojte to shvatiti kao bilo kakvu vrstu predrsude, ali zaista nisam znala šta od tog razgovora da očekujem.
Do tada nisam imala priliku da sa korpulentnim igračem razgovaram pa je za mene ovo bio izlet u nepoznato. Nakon nekih 20 minuta, bila sam izuzetno zadovoljna pa sam Tavambu kao sjajnog sagovornika danima hvalila u redakciji.
Ponudio je da nam na pitanja odgovara na srpskom, jer se trudi da što bolje savlada jezik većine svojih saigrača. Olakšali smo mu bar malo, svesni da će se bolje snaći na engleskom.
O fudbalu, jezicima koje je naučio, ambicijama, modi i šta ona njemu znači, omiljenoj hrani… O svemu po malo, ali dovoljno da ga upoznate kao izuzeno pristojnog mladića.
Izvor: Maja TodićLogično, nakon kratkog razgovora o Vitoriji iz Plzenja za koju Tavamba smatra da ima svoje kvalitete i da će Partizanu biti dostojan rival kao jedan od najkonstantnijih timova u Češkoj, nametnulo se i pitanje da li će biti u Partizanu da igra te duele sa češkim klubom.
„Ja sam igrač Partizana i sa klubom imam ugovor. Dok god se nešto ne promeni, moj fokus je na pripremama za te mečeve“, kaže Kamerunac.
„Istina je da mnogo različitih priča kruži internetom, ali ja dok se nešto ne promeni ja sam koncentrisan na dešavanja u Partizanu“, dodao je Tavamba.
Razlika na tabeli između Crvene zvezde i Partizana je na kraju jesenjeg dela šampionata nakon na derbija ostala devet bodova, a kao i svi u Partizanu, i Tavamba je mišljenja da borba za titulu još uvek nije završena.
„Sezona još uvek nije završena, razlika u bodovima nam svakako neće olakšati posao, ali prošle godine smo uspeli da nadoknadimo zaostatak od šest bodova i da stignemo do titule. Sada ćemo morati da stignemo tih devet bodova“, kaže Tavamba.
Na šest poslednjih mečeva u Superligi Tavamba nije uspeo da postigne gol i svakao se nada da će se to što pre promeniti, ali je, kako kaže, zadovoljan svojim napretkom u odnosu na prethodnu sezonu.
„Ne mogu za to što ne postižem golove da krivim tim jer to ne bi bilo tačno. Na svakom od tih mečeva sam imao bar po jednu priliku. Ovo je težak trenutak za mene, ali radim i dalje i čekam da to prođe“, prokomentarisao je Leandre.
Dobre partije i dobri rezultati Partizana svakako će biti povod i ljudima iz Fudbalskog seveza Kameruna da obrate pažnju na Tavambu.
„U kontaktu sam sa ljudima iz saveza. Trener je trebalo da dođe da gleda naš meč sa Vojvodinom, ali zbog trenutnih problema u savezu to se nije dogodilo. Ali, nadam se da ću sledeće godine imati i svoju priliku da nastupim za reprezentaciju.“
Kao i, verovatno, svaki fudbaler Tavamba bi voleo da se oproba u Premijer ligi. Ne bi čak bio izbirljiv ni po pitanju tima za koji bi igrao. I pored toga što nema tim za koji navija u Premijer ligi, jedan se ipak izdavja.
„Jedan tim se izdvaja, ne mogu da kažem da za njih navijam, ali kada sam bio dete, prvi dres koji sam dobio bio je dres Njukasla tako da bih možda njih izdvojio kao posebne zbog toga. Moji prijatelji su me znali po tome što nisam skidao taj dres. Pitao sam Mitrovića da li bi mogao da mi pomogne da dobijem novi jer više ne znam gde mi je taj iz dečačkih dana“, prisetio se Tavamba.
Život u Srbiji za njega je zanimljiv i sasvim pristojan. Već znate da ume da se sporazumeva na srpskom, ali ume to da čini i na još nekoliko jezika.
„Pomalo govorim srpski. Za mene je poznavanje jezika 50 odsto uspeha u životu. Ako nisam u mogućnosti da komuniciram sa saigračima to mi mnogo odmaže na terenu. Kada god dođem u neku novu zemlju, potrudim se da što pre naučim osnovne stvari. Danas sam veoma srećan što sam u Srbiji. To možete da vidite i ako pogledate moju statistiku iz vremena kada sam došao i sada. Velika je razlika i verujem da mi u tome pomaže i to što se jako lepo osećam ovde u Srbiji. Ljudi su jako prijatni, atmosfera u timu je sjajna, a navijači nas uvek podržavaju i za mene je to velika motivacija. I ja jako volim sve te ljude. Vidite to i na terenu, uvek sam spreman da tu ljubav pokažem.“
„Govorim francuski i engleski, umem da komuniciram malo i na ruskom, govorim slovački, govorim i moj maternji jezik bemilike, kao i još jedan jezik koji se govori u mojoj zemlji – ivondo“, kaže čovek iz zemlje u kojoj se, uz engleski i francuski govori još 55 jezika i kome je „hvala“ prva reč koju je naučio u srspkom.
U Beogradu podjednako voli sva mesta na koja odlazi.
„Nemam neko omiljeno mesto u Beogradu. Mislim da je Beograd jako lep grad i volim da idem na razna mesta jer je za mene to jako zanimljivo, volim svuda da stignem. Zimi mi baš i nije lako da izlazim mnogo napolje zbog vremena, a u poslednje vreme smo imali toliko mnogo mečeva da nismo ni stizali da uživamo u Beogradu“, kaže Tavamba.
Tokom prethodnih nekoliko decenija, konkretno u jeku popularnosti Pokreta Nesvrtsanih čiji je Jugoslavija bila deo, mnogo Afrikanaca je bilo u tada zajedničkoj državi. Ima ih u Srbiji i sada i mnogi od njih se ovde osećaju kao kod kuće.
„Imao sam priliku da upoznam nekoliko Kamerunaca u Beogradu, ali i Afrikanaca iz drugih zemalja. Svi se ovde jako dobro osećaju. Ljudi u Africi imaju pogrešnu sliku o Srbiji, jer su to uglavnom francuske i engleske kolonije i ljudi većinom žele da žive upravo u Francsukoj ili Engleskoj. Ono što čujemo o zemljama kakva je Srbija se mnogo razlikuje od onoga što ja doživljavam ovde. U Africi se često priča o rasizmu, ali ja nikada nisam doživeo ništa slično u Srbiji. Činjenica je da će navijači na utakmicama, svuda u svetu, pokušati da isprovociraju igrača na taj način jer žele da izgubiš koncentraciju. Ja to ne doživljavam tako. Ako bi me pitali, i svom bratu bih preporučio da dođe u Srbiju“, jasan je Tavamba kome pitanje o srpskoj hrani i muzici „namešta“ širok osmeh na lice.
„Jako volim srpsku muziku, ali i hranu. Nekada sam u Ruženberoku igrao sa igračima iz Srbije, sa Goranom Adamovićem i sa golmanom Nikolićem, u Almatiju sam igrao sa Žarkom Markovićem tako da sam i pre dolaska ovde imao nekoliko prilika da probam srpsku hranu i dopala mi se.“
Koje je Tavambino omiljeno jelo, a čijeg naziva nije mogao da se seti, lako ćete pogoditi:
„Ne znam kako se zove, to je hleb, sa mesom, izgleda kao hamburger, ali je ukusnije“, objašnjava Leandre kako izgleda pljeskavica.
Što se tiče muzike, i to mu je u Srbiji zanimljivo.
„Slušam mnogo muzike sa celog Balkana. Imam nekoliko omiljenih pesama, ali ne umem da vam kažem kako se zovu.“
Život u Srbiji u kojoj je košarka sport koji se voli gotovo kao i fudbal, dovodi i Tavambu u košarkaške dvorane.
„Košarka mi je interesantan sport, a i često mi kažu da više izgledam kao košarkaš nego kao fudbaler. Gledao sam neke mečeve Partizana, poseban je uvek derbi. Za mene je uživanje da gledam igače poput Veličkovića. Uživao sam svaki put“, kaže Tavamba.
Pored toga što se od većine fudbalera izdvaja visinom i snažnom građom, Leandre Tavamba se ističe i načinom odevanja. Voli, kaže, da nosi lepu garderobu, kupuje odeću poznatih kreatora među kojima nema određene favorite, ali i neguje neki svoj stil.
„Mogu da kažem da sam i sam malo kreator. Mene svi prepoznaju po kapama, kačketima i šeširima. Kao igrač iz Afrike mnogo vremena provodim odvojen od porodice tako da sam napravio kapu sa imenom svakog od njih. Zato imam mnogo različitih kapa. Što se tiče garderobe, i to ima veze sa mojim poreklom. U Africi ljudi na fudbal ne gledaju kao na profesionalni posao, za njih je to više igra za decu. Za mene je način oblačenja i način da pokažem ljudima da je fudbal ozbiljna stvar i da smo mi fudbaler ozbiljni ljudi koje društvo treba da ceni na taj način. Nemam omiljenog kreatora, ne biram garderobu po tome ko ju je napravio već po tome šta želim i šta mi se dopada“, objašnjava Tavamba priznaćete na pomalo neobičan način sasvim običnu stvar kao što je izbor garderobe.
Tetovaže, kaže, nisu za njega.
„Volim da vidim zanimljivu tetovažu, ali lično nemam ni jednu. Tetoviranje nije u mojoj kulturi“, otkrio je za kraj, u ovom trenutku još uvek Partizanov, Leandre Tavamba.
