Od četvrtfinala Kupa šampiona 1956. do Partizana koji je igrao osminu finala UEFA kupa 2005, crno-beli su tokom istorije nekoliko puta igrali važnu ulogu u Evropi.
Izvor: FK PartizanGeneracija 1965/1966.
Godine 1966. ostvaren je najveći uspeh u klupskoj istoriji, a to putešestvije počelo je okršajem sa francuskim Nantom. U meču u Beogradu bilo je 2:0, golove su postigli Galić i Hasanagić, a u revanšu u Francuskoj bilo je 2:2 – poveo je Nant golom Manjija, a Partizan je preokrenuo preko Kovačevića i Galića i tako rešio sve dileme u vezi sa prolazom dalje.
Usledio je okršaj sa Verderom iz Bremena, u Beogradu su Nemci odolevali sve do poslednjih dvadesetak minuta, a onda je Partizan postigao tri gola – Jusufi, Hasanagić i Pirmajer pobrinuli su se da prednost bude nedostižna. Tako je i bilo, u Nemačkoj je Verder pobedio 1:0 golom Šulca.
Ovoga puta Partizan nije stao u četvrtfinalu, iako je delovalo da će tako biti pošto je u Pragu Sparta pobedila sa čak 4:1 – Kvašnak je postigao het-trik, strelac je bio i Mašek, tako da je vodeći gol Hasanagića pao u zaborav.
Međutim, onda je na red došla jedna od najvećih utakmica u istoriji Partizana – pred 50.000 ljudi crno-beli su održali fudbalski čak i deklasirali su Spartu sa 5:0. Već do poluvremena se mreža gostiju tresla četiri puta. Dvostruki strelci bili su Kovačević i Hasanagić, a gol je postigao i Vasović, pa se čudo ipak dogodilo.
To je Partizanu dalo krila, a u polufinalu je eliminisan Mančester Junajted. U prvom meču u Beogradu bilo je 2:0 za crno-bele golovima Hasanagića i Bečejca, a u revanšu su Đavoli slavili sa 1:0 i Partizan je otišao u finale.
Na stadionu Hejsel u Briselu, 11. maja 1966. godine, Partizan je u velikom finalu poveo u 55. golom Velibora Vasovića posle asistencije Kovačevića. Međutim, crno-beli su se povukli i Amansio u 70. i Serena u 76. minutu doneli su Realu titulu prvaka Evrope.
Tim Partizana u finalu: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer.
To jeste najveći uspeh u istoriji Partizana, ali prethodno su crno-beli već dvaput stigli do četvrtfinala Kupa šampiona.
U sezoni 1963/1964. u septembru je u pretkvalifikacijama pao kiparski Anortozis. Pred više od 11 hiljada gledalaca u Beogradu bilo je 3:0, dvostruki strelac bio je Vladica Kovačević, a trijumf je potvrdio Galić u finišu meča. Prvi duel rešio je sve, ali su crno-beli bili ubedljivi i u revanšu – domaćin je doduše poveo golom Kokinisa, ali su preokrenuli Galić, Bajić i Kovačević za konačnih 3:1.
U prvoj rundi rival je bio Žunes Eh iz Luksemburga i nije počelo kako treba jer je Partizan u gostima izgubio sa 2:1. Jedini strelac za crno-bele bio je Galić, a u revanšu su stvari dovedene na svoje mesto – Kovačević, jedan od najboljih napadača u istoriji kluba, postigao je čak četiri gola, u strelce su se upisali i Čebinac i ponovo Galić, a Partizan je pobedio sa 6:2 i plasirao se u u četvrtfinale Lige šampiona.
