Miroslav Đukić je uveo Partizan u šesnaestinu finala Lige Evrope, ali je još daleko od uspeha Vladimira Vermezovića i generacije s kojom je tadašnji trener stigao do osmine finala elitnog takmičenja pre 13 godina. U dvomeč sa CSKA, tada bordo-plave uveo je Miroslav Radovićprelepim golom u 88. minutu revanša u Dnjepropetrovsku…
– Kao da je juče bilo– podsetio se fudbaler Legije možda i najdražeg gola u dresu Partizana…
– U Beogradu smo igrali po mećavi, redari su čistili teren i u poluvremenu kako bi se videle linije… Bilo je 2:2, Dnjepar je bio jak, sećam se da su povredili Sašu Ilića i da je imao šavove po licu… U Ukrajini nas je međutim sačekalo još gore vreme: mraz, zaleđen teren i oštri Ukrajinci… Isprovocirali su Saleta, sudija ga isključio i u poluvremenu tadašnji trener je uveo mene sa nekim zadacima…
Toliko je Radović bio neprimetan na terenu da je Vladimir Vermezović pozvao Simona Vukčevića i glasom koji se čuo do vrha tribina, ali i do onoga kome je poruka bila namenjena:
– Viknuo mu je: ,,reci Miretu da mu je ovo poslednja utakmica u Partizanu“. Simon je krenuo da mi prenese poruku koju sam i ja čuo na suprotnoj strani terena… Nekoliko trenutaka kasnije, krenuo sam na loptu, raspalio i pogodio donji desni ugao. Gol, pobeda i prolaz! Urnebes na terenu, ubrzo i u svlačionici…
Pričalo se tada da je Mire u trenutku kad je Simon zaustio da kaže ,,rekao ti je…“ uzvratio psovkom: „reci mu da …. …..“. Pitali smo ga sinoć da li je to tačno.
– Ma kakvi – odgovorio je u dahu…
Sjajno je Partizan igrao u toj sezoni iako je malo ko očekivao da će posle Lige šampiona s Lotarom Mateusom, Vladimir Vermezović moći da napravi nešto više u Ligi Evrope godinu kasnije…
– Imali smo dobar tim, sjajnu generaciju iskusnih, ali i grupu talentovanih fudbalera – prisetio se Miroslav Radović. – Adi (Albert Nađ), Bata (Zoran Mirković), Kralj, Ivan Tomić, Dragan Ćirić i Saša Ilić imali su autoritet i mi mlađi mogli smo uz njih da napredujemo i sazrevamo, mislim na Simona Vukčevića, Nemanju Rnića, Stefana Babovića, mene… Mučili smo se malo na početku sezone, ali kako su utakmice prolazile igrali smo sve čvršće…
U ligaškom delu tadašnje Lige UEFA nisu se igrali revanši. Partizan je u Beogradu pobedio ekipu Egalea, nesrećno remizirao u Rimu protiv Lacija 2:2 i na kraju bodom pred svojom publikom u meču sa Viljarealom izborio evropsko proleće i dvomeč sa Dnjeprom.
– Ispali smo u osmini finala od CSKA koji je kasnije osvojio Kup UEFA, a satisfakciju nam je predstavljala činjenica da nas Rusi nisu nadigrali i da su uz pomoć sudija dobili revanš u Krasnodaru… Još više možda – priznanje Miloša Krasića po osvajanju trofeja da im je u celom takmičenju najteže bilo u dve utakmice protiv Partizana – evocirao je uspomene Radović.
Tekst :Sportski žurnal
