Igrali su u Partizanu majstori fudbala, prefinjeni tehničari, vrsni golgeteri, mrežu čuvali vanserijski golmani.
Ali, od vremena Milutina Šoškića Partizan nije imao golmana kakav je Vladimir Stojković i napadača kao što je Leandre Tavamba.
Čudesna dela Velikog Vladimira već su ispisana u Partizanovom ovogodišnjem putopisu kroz Evropu, ali ni ono što je sinoć radio gorostasni Tavamba ne zavređuje ništa manju pažnju.
Za glavu viši od svih, među saigračima i protivničkim fudbalerima deluje poput momka koji je u osnovnoj školi tri puta ponavljao razred pa svi u njega gledaju kao u starijeg – velikog brata.
Razlika je samo što Tavamba nije ponavljao nijedan razred, naprotiv, najbolji je Partizanov đak na evropskom školovanju.
Vazdušni dueli za Tavambu su kao za košarkaša zakucavanje. Nijedan nije izgubio. Međutim, i na travi je briljirao kao u vazduhu.
Okružen i po trojicom albanskih fudbalera, kontrolisao je loptu u stilu legendarnog kapitena Saše Ilića, distribuirao je kao nekad Predrag Mijatović, u šesnaestercu bio opasan kao Kleo u najboljim danima.
I niko mu ništa mogao nije sve dok ga Miroslav Đukić nije menjao da bi dobio zasluženi aplauz i uz ovacije ispraćen s poprišta bitke u kojoj je za glavu i po igri bio iznad svih.
